Радојичић: Српска редовно враћа сва дуговања

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је да Српска не спада у високо задужене земље, истичући да се дуговања редовно отплаћују. Радојичић је напоменуо да би било добро када би могло да се изврши "препакивање дугова", појаснивши да је проблем такозвана рочност, односно доспјеће на наплату већих обавеза у кратком року. "Оптимално би […]

субота, јул 26, 2014 / 12:07

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је да Српска не спада у високо задужене земље, истичући да се дуговања редовно отплаћују.

Радојичић је напоменуо да би било добро када би могло да се изврши "препакивање дугова", појаснивши да је проблем такозвана рочност, односно доспјеће на наплату већих обавеза у кратком року.

"Оптимално би било када би се могло извршити `препакивање` тог дуга на дужи период отплате како би се растеретили буџети у наредне три до четири године", рекао је Радојичић новинарима у Београду.

Говорећи о недавној емисији трезорских записа Српске, Радојичић је нагласио да је ријеч о регуларном поступку, те подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске у складу са законом донијела одлуку о емисији краткорочних и дугорочних обвезница, што се ради периодично.

"Ради се на неки начин о `рециклирању` – једни се записи емитују, а други отплаћују, и то по датим критеријумима – проценту бруто домаћег производа и према другим прописима", рекао је Радојичић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Još redovnije se zadužuje, samo što to narodu ne govorite. Nebulozno je pisati kako je sve super, kako se dug vraća, znate li kako se vraća? Nerazvijene opštine će mahom bankrotirati jer ste im nametnuli obaveze koje ne mogu da ispoštuju ni razvijeni gradovi. Djeca su nam već zadužena, a vi pričate kako je sve idealno. Tužno je ovo gospodine Radojičiću.

  2. Ако је „бити дужан“ толико добра ствар… Зашто се онда Ви господине Радојичићу не задужите приватно тј. зашто не задужите своју породицу, него сте у дебелом плусу…

    Сваки нормалан човјек се труди да не буде дужан НИКОМЕ. А Ви дајете изјаве како је задуживање сасвим нормалан процес, још покушате објаснити да би било добро тренутни дуг развући на више година, што би наравно, занчило и већу камату тј. повећање дуга…

    Игоре, знаш онај виц… „нахрани псе и ништа не дирај…“ то важи за тебе..

  3. Гдине Радојичићу, да ли би Српска могла редовно сервисирати дугове да не подиже нове кредите? Шта би било да кредитори заврну славину? Дали бисте водоводе, хидро- и термоелектране, обрадиву земљу, изворе питке воде? Или би на добош ишао и актив жена Комунистичке партије, све са црвеним ружама у руци?

    Шта би са стратегијом задуживања, коју сте најављивали? Колико посуђеног новца иде у потрошњу, а колико је у функцији стварања нових вриједности?

    Ја се не бих срамотио хвалењем да сам дужан и да ми још кућа није отишла на добош. А Милорад Додик је тако изгубио кућу од банке, а онда од несрећника добио мандат да их задужује под слоганом Српска моја кућа. Откуд вам право да нам задужујете дјецу да бисте одржали малигну партократију, систем у којем су административни радници срећни док троше будућност своје и туђе дјеце, а не живе од створене вриједности. Посудити милион, па направити 200 метара асфалта, то није умијеће, то знају и неписмени.

  4. Gospodine Radojčiću, objasnite nedobronamjernim neznalicama koliko bi Republika Srpska bila prosperitetna i bez ikakvih zaduženja da nema pokvarenih zapadnjaka i stranih banaka koje isisavaju sve što vrijedi, ostavljajući nam samo mrvice kako to i dolikuje kolonijama. Zašto im pošteno ne kažete da se vaša puno i ne pita i da vi radite samo ono što možete, a to je jako malo i nedovoljno da se bilo šta suštinski mijenja. I niste vi krivi, nego oni prokletnici koji nas utjeraše u mračnu rupu iz zemlje prosperiteta i slobode – Jugoslavije.

  5. „Dok smo živjeli u Jugoslaviji, uređenoj zemlji, učili su nas da ne smijemo mrziti. Mržnja je bila službeno zabranjena, bili smo “nesvrstani”, jednako su nam bili mrski i “istočni” i “zapadni” zločini. Kad je Amerika u Vijetnamu ubijala ljude, biljke, životinje, jugoslavenskim su se ulicama valjale horde demonstranata koje su urlajući tražile mir. Ni jedan američki zločin jugoslavenske vlasti nisu blagoslovile.

    Kad su Rusi napali Čehoslovačku, pišem o tome jer se toga sjećam, opet smo bili na cesti. “Čehoslovacima” koji su tada ljetovali kod nas pružali smo svu moguću pomoć i utjehu. Titu tada nije padalo na pamet da puši Rusima, jednostavno, klečanje mu nije išlo. Dok sam živjela u Jugoslaviji, jebe mi se što će o ovome što pišem reći hrvatski nacići, plaćenici iz EPH i ostale budale opranoga mozga, bila sam ponosna na svoju zemlju. Znala sam u kakvom svijetu živim, državne novine, televizija i radio nikad mi zločince nisu prikazivale kao dobre momke.

    Danas, danas živim u sprdačini od zemlje i oči mi padaju od srama kao da sam sama kriva za to. Nisam! Nisam glasala za HDZ! Nisam glasala za SDP! Nisam glasala za pljačku naroda! Nisam glasala za rat! Nisam glasala za mržnju! Nisam glasala za današnju hrvatsku glad, bijedu, nezaposlenost. Znam da ne živimo u smeću od zemlje zbog “svjetske krize” nego lokalnih lopova. Ni to mi ne pomaže.“ VEDRANA RUDAN
    A M I N x-(

Оставите одговор