Радмановић: Прошла година у потпуности пропала!

Члан Предсједништа БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић оцјењује у интервјуу за Срну да је 2013. година у политичком смислу у БиХ била оптерећена међуентитетским, међунационалним и међустраначким сукобима, који нису донијели никакав резултат.

Радмановић истиче да је прошла година у потпуности пропала, јер није реализовано ништа од онога што су све политичке партије заговарале као пут према ЕУ.

"Том смо питању погрешно приступили, а у томе нам је увелико помогла Европска комисија и друге међународне институције. Прије свега, концепт који је одредила Европска комисија и њен Комесаријат за проширење, а који је дјелимично подржавао и ОХР, био је потпуно погрешан", наглашава Радмановић.

Према његовим ријечима, тај концепт био је без квалитетне процјене ситуације у БиХ, са чврстим притисцима да се одређене ствари морају урадити на одређени начин – и то није дало резултат.

У овом тренутку, каже Радмановић, нико не може рећи колико БиХ заостаје на путу ка ЕУ, чак ни гдје се БиХ на том путу налази.

"Србија 2008. године није била нигдје на том путу, а ми смо били на истом мјесту гдје и Црна Гора, испред Албаније, а данас смо иза свих. Ту постоји кривица БиХ, али је неспорна и одговорност Европске комисије", оцјењује Радмановић.
Он истиче да ЕУ већ десет година има политички став да се прошири н

а Балкан, а то не чини, чак и не процјењује да њена бирократија у Европској комисији учествује у неостваривању тог става.

"Знамо да је ЕУ све оштрија према проширењу, као и да је посљедња примљена Хрватска годинама чекала и радила вриједно да би дошла до тога. Ако бисмо само примијенили њихове услове и стандарде, до уласка у ЕУ нам треба бар десет година од момента кад постанемо кандидати", наводи Радмановић.

Он сматра да је главни разлог непостизања договора између Хрвата и Бошњака о питању одлуке "Сејдић-Финци" неспремност за договор унутар БиХ.

"Могли бисмо ићи уназад и поставити упитник изнад саме одлуке суда у Стразбуру и притиска међународне заједнице да се она одмах спроведе, иако пола земаља у Европи нема на тај начин примијењену Европску конвенцију о људским правима", објашњава Радмановић.

Српски члан Предсједништва БиХ наводи да због овог питања највише трпи Република Српска, чији је интерес корак према ЕУ, корак који значи нове фондове и прилагођавање европском законодавству.

Он сматра да се ништа велико неће десити прије општих избора у БиХ кад је ријеч о спровођењу одлуке "Сејдић-Финци", те очекује да ће након формирања нове Европске комисије и нових власти у БиХ бити више разумијевања за ово питање.

Радмановић је истакао да је неспособност политичких лидера у БиХ да се договоре оставила могућност ММФ-у и другим међународним институцијама да у БиХ раде мимо устава.

"То што је ММФ исплату посљедње транше кредита условљавао усвајањем сва три буџета у БиХ говори да се ММФ понаша мимо устава, мимо међународних норми и да спроводи силу у БиХ", истиче Радмановић.

Коментаришући најаве политичких, али и других центара у Сарајеву да ће извршити притисак на Републику Српску да пристане на "нормализацију односа са Косовом", Радмановић је рекао да БиХ није признала Косово, те је свака друга прича потпуно непримјерена.

"Ако БиХ није признала Косово, не може признати ни њен пасош", поручио је Радмановић.

На ћутање званичног Сарајева о доласку гасовода "Јужни ток", који је обезбиједила Република Српска, Радмановић истиче да "Јужни ток" одговара свима у БиХ, поготово Сарајеву и Зеници, као главним потрошачима плина.

"На сцени су разне политичке игре, које заговарају да БиХ не треба ништа што долази из Србије, а поготово из Русије – што је потпуна глупост. Свијет је глобализован по разним основама, а, прије свега, економски и оно што је интерес треба бити прихваћено", наводи Радмановић.

Радмановић је назвао политикантством чињеницу да у Сарајеву јавно износе податке пописа у БиХ, чиме се прави случај од нечега што је свугдје у свијету нормално.

"Треба сачекати резултате пописа и трезвено сагледати све, па и то ко је кога довозио аутобусима да се само попише и шта то уопште значи за БиХ. Шта су добили они који су долазили из Шведске, Норвешке и Данске да се овдје попишу, а не планирају никада живјети овдје и шта је било – ко је у БиХ добио од тога", оцјењује Радмановић у интервјуу Срни.

Он каже да се може поставити питање да ли је попис успио у цјелини, али да се не може занемарити чињеница да су, ипак, добијени одређени подаци, те да се коначно зна да у БиХ има мање од 3,8 милиона становника, а сматрало се да је 4,5 милиона.