Путин се сјећа: Подсјетио НАТО на њихову племенитост и човјекољубље из 1999. године
Руски предсједник Владимир Путин рекао је да су његова сјећања још свјежа на рат који је НАТО започео у Европи против Југославије и на бомбардовање Београда и истакао да је то учињено без одобрења Савјета безбедности УН.
Путин је рекао да је то тужан пример, али да је то истовремено и непобитна чињеница.
"Господин савезни канцелар је управо рекао да је људима његове генерације – а ја свакако припадам тој генерацији – тешко да замисле неки рат у Европи", рекао је Путин на конференцији за новинаре послије разговора са немачким канцеларом Олафом Шолцом.
Он је додао да је то речено у вези са ситуацијом око Украјине.
"Али, сви смо ми били свједоци рата у Европи који је НАТО покренуо против Југославије", рекао је Путин. Он је подсјетио да је била велика војна операција која укључивала бомбардовање једне од европских пријестоница – Београда.
"То се догодило. Без одобрења Савјета безбедности УН. То је веома тужан примјер, али и непобитна чињеница", рекао је Путин.
НАТО је 24. марта 1999. године, без резолуције Савјета безбједности УН, покренуо ваздушну операцију кодног назива Савезничке снаге против Југославије. Операција је трајала 78 дана. Руководство Алијансе је тврдило да је његова сврха да спријечи геноцид над косовским Албанцима. Према изворима НАТО-а, њени авиони су извршили 38.000 летова и извели 10.000 напада.
У НАТО бомбардовању је, према различитим процјенама, убијено од 3.500 до 4.000 људи, а повријеђено је око 10.000, од којих су двије трећине цивили.
Материјална штета износи 100 милијарди долара. Током три мјесеца бомбардовања, НАТО снаге су бациле на Србију 15 тона осиромашеног уранијума у бомбама и гранатама. Након тога стопа рака у земљи је порасла толико да је Србија на првом мјесту у Европи.
У првих десет година након бомбардовања, око 30.000 људи је добило рак, а процењује се да је између 10.000-18.000 њих умрло, подсјећа "Спутњик".