Пронађени најстарији европљани

Научници су потврдили да су зуб и дио вилице који су пронађени у Италији и Великој Британији стари више од 40 000 година и да представљају најстарије трагове хомо сапијенса у Европи. Детљаним анализама, чији су резултати објављени у журналу "Природа", утврђено је да су остаци старији од 41 000 година, а можда имају и […]

четвртак, новембар 3, 2011 / 08:32

Научници су потврдили да су зуб и дио вилице који су пронађени у Италији и Великој Британији стари више од 40 000 година и да представљају најстарије трагове хомо сапијенса у Европи.

Детљаним анализама, чији су резултати објављени у журналу "Природа", утврђено је да су остаци старији од 41 000 година, а можда имају и свих 45 000 година.

Ово значи да су савремени људи живјели у исто вријеме када и неандерталци, њихови еволуцијски преци. Неандерталци су убрзо потом изумрли, а ново откриће поново покреће питање да ли су људи имали улогу у нестанку својих рођака.

Доктор Том Хигман са Универзитета Оксфорд каже да научници сада процјењују да су људи и неандерталци живјели заједно у периоду од три до пет хиљада година у овом дијелу свијета.

Зуб и дио вилице познати су већ деценијама, али научници до сада нису били сигурни колико су ови остаци стари. Вилица је откривена у Британији 1927. године, а зуб у Италији 1964. године.

Дуго времена се претпостављало да су ово остаци неандерталаца, али је примјеном нове технике радио-карбонске анализе утврђено да они припадају хомо сапијенсу. Да би били сигурни из ког времена остаци потичу, научници су детаљно анализирали и фосиле животиња пронађене у земљи испод и изнад људских остатака.

Научници су такође проучили облик и унутрашњу структуру зуба како би били сигурни да они не припадају неандерталцима.

"Нови резултати показују да су зуби сигурно стари од 43 до 45 хиљада година. То значи да су ово остаци најстаријих познатих савремених људи у Европи", изјавио је доктор Стефано Бенази, са Универзитета у Бечу.

Ово откриће има додатан значај за палеоантропологе, јер савремене људе сврстава у исти временски период са алатима од камена и кости који су раније пронађени на истим локацијама.

Нико заиста не зна зашто су неандерталци изумрли, нити какву су улогу у томе имали људи, ако су уопште на то утицали.

Научници кажу да људи и неандерталци нису нужно били у конфликту, те да је могуће да су наши преци нестали зато што су били слабије опремљени за оштре климатске услове тог времена.



Оставите одговор