Профитабилни братски сусрет

Револтирани извјештајем са путовања "У сусрет Русији III" који је објављен у једном од средстава јавног информисања, овим чланком желимо да вас упознамо са другом страном приче.

Ова реакција на НЕорганизацију путовања и крајњи непрофесионализам десет чланова Удружења је сасвим очекивана и коректна према свим сапaтницима, који су нам били сапутници.

Овакав вид НЕорганизације је типичан примјер искориштавања жеља и тежњи младих ка нечему узвишеном за остваривање великог, неморалног профита.

Богу хвала за интернет

Научно-образовна екскурзија у братску нам земљу Русију, с циљем „откривања јединствених градова, јединствених по историји, архитектури и свим знаменитостима које их красе“, претворила се у самоиницијативно организовање излета које је било веома поједностављено захваљујући савременим технологијама и лаким приступом свим видовима медија, који су доступни чак и студентима ниских примања.

Осим савременог доба у ком живимо, успјеху организације излета такође је значајно придонијела несебична помоћ руског народа која је била присутна на сваком нашем кораку.

Ако икада будете имали у плану било какав вид сарадње са српско – руским пријатељством „Братство“ из Бање Луке, упознаћемо вас са ситуацијама које вас чекају.

Шта „Братство“ нуди?

Организацијске способности на минималном нивоу, ароганција, физичко насртање на путнице, давање невалидних информација, вишечасовно кашњење на договорене термине, вријеђање, занемаривање, игнорисање у случају неопходне помоћи, диктирање начина понашања путницима, остављање путника у хостелима без чланова НЕорганизације, дочекало нас је у Русији умјесто топле братске добродошлице.

Самим тим, долази се до констатације да појединци који су довољно способни и едуковани да оду на факултативне излете за четири пута мање новца него што је то планом путовања предвиђено, буду названи „овцама“. Самосталним одласцима на излете, група појединаца довела је НЕорганизацију до непланирано мале зараде, што је изазвало нимало скривану фрустрацију и бијес и навело их на симулацију „губљења таблета“ како би се мањак планиране зараде надокнадио.

Љубљена мати контраста би тачно онаква како смо је и замишљали. У неким моментима, још дивнија зарад топлих загрљаја људи које смо сретали на сваком кораку. Обичних људи, са цекерима у рукама, збуњеним очима и саосјећањем са патњама братског српског народа.

Да диктирани ритам понашања не успијева код особа са урођеним способностима за самосталним истраживањем непознатог, доказује и чињеница да је наведена група појединаца на много квалитетнији начин доживјела Русију, њене народе, обичаје, традицију и начин живљења.

Као што каже стара народна, „ко се о млијеко опече, тај и у јогурт дува“, вјерујемо у формирање омладинске организације, чије ће опхођење према Русији бити тачно онакво какво је вијековима његовано на нашим просторима.

Милана Радујковић
Ана Лазић
Јован Влајић