Професорица Вујић са Берклија: Орден РС подстрек и признање
Шеф катедре за нуклеарни инжењеринг на америчком универзитету Беркли Јасмина Вујић, један од најутицајнијих српских научника у свијету, рекла је да је Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем, који јој је додијелио предсједник Српске Милорад Додик, велико признање које ће јој бити још већи подстрек да упорно ради на промовисању српског народа у свијету, […]
Шеф катедре за нуклеарни инжењеринг на америчком универзитету Беркли Јасмина Вујић, један од најутицајнијих српских научника у свијету, рекла је да је Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем, који јој је додијелио предсједник Српске Милорад Додик, велико признање које ће јој бити још већи подстрек да упорно ради на промовисању српског народа у свијету, његове културе, језика, писма, историје и духовности.
"Наставићу да радим на повезивању наших младих људи широм света, на омогућавању да се најбољи студенти образују у свету, али и да не забораве одакле су потекли и да кад-тад врате тај дуг свом народу", истакла је Вујићева.
Она је за "Глас Српске" рекла да ће наставити да ради на повезивању и сарадњи бањалучког и универзитета Беркли, на размјени студената и професора, као и на побољшању квалитета образовног система и истраживачког рада.
Вујићева је напоменула да на Берклију, гдје су изузетно високи критеријуми за упис, има студената и постдипломаца из Србије и Републике Српске, те подсјетила да су на овом америчком универзитету дипломирали и бројни спортисти, међу којима су Милорад Чавић /пливање/, Ђорђе Вишацки /веслање/, Иван Рацков и Лука Шапоњић /ватерполо/, Ива Обрадовић /веслање/ и Милица Вукадиновић /кошарка/…
"Наши студенти на Берклију имају своју студентску организацију Беркелеy Организатион оф Serbian Студентс – БОСС, која је веома активна у организовању културних и спортских догађаја", рекла је Вујићева и додала да су студенти позвали чувеног режисера Емира Кустурицу да у фебруару буде главни гост на Светосавској академији на Берклију.
Вујићева, која је годину дана била на челу америчког непрофитног стручног Удружења електроинжењера /ЕТФ-БАФА/, које је основано прије десетак година, рекла је да ово удружење окупља електроинжењере "расуте по свијету", који су завршили електротехничке факултете у Србији и Српској.
Наводећи да је удружење у неколико наврата слало помоћ у Србију и Српску, у виду компјутера и опреме за школе, факултете и болнице, Вујићева је рекла да је у току акција прикупљања средстава да би се набавили компјутери за Вишу електротехничку школи у Гњилану, као и за Основну школу Свети Сава у Косовској Митровици.
Она је описала Беркли као универзитет пун живота, енергије, гдје се "хиљаду ствари дешава у исто вријеме", гдје је квалитет најбитнији и студирају најбољи студенти, и на којем се у сваком моменту могу срести државници, дипломате из цијелог света, познати књижевници и новинари, режисери, Нобеловци и врхунски научници.
Вујићева је завршила Електротехнички факултет у Београду, гдје је дипломирала и магистрирала, радила је осам година у Институту за нуклеарне науке у Винчи, а на Мичигенском универзитету докторирала је у области нуклеарних наука.
Први посао истраживача добила је у америчком нуклеарном институту Аргон код Чикага, а послије неколико година понуду за мјесто професора на Берклију.
Срби требају да се поносе професорком Вујић, коју је Милорад Додик свео на ниво хеликоптерског сервиса за превоз Маринка Роквића и неких Жељки или тајкуна блиских властима. Данас су ордени девалвирани попут факултетских диплома. Надреалисти су се шалили да се све то може купити на тржници, али ми имамо мага који то претвара у збиљу.
Желио бих нагласити овдје да Срби имају и друге признате појединце у свијету, који су мало познати домаћој јавности. Тако нпр. академик БЕРИСЛАВ ЗЛОКОВИЋ је био најозбиљнији кадндидат за Нобелову награду из области медицине везано за научни рад у неурологији (конкретно значајна открића везана за Алцхајмерову болест):
ZLOKOVIC BERISLAV, profesor univerziteta, akademik. R: 06. 03. 1952, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: osnovnu skolu i gimnaziju zavrsio u Beogradu; diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu; specijalizirao klinicku fiziologiju; doktorirao na Koleyu Kraljice Elizabete, London, V. Britanija; posledoktorske studije 1980-82. na Kraljevskom koleyu u Londonu. ZA: od 1977. asistent, docent i vanredni profesor za medicinsku fiziologiju na Medicinskom fakultetu i vanredni profesor za neuronauke i biofiziku u Centru za multidisciplinarne studije Beogradskog univerziteta; 1984-88. vanredni viziting profesor na Seringtonovoj skoli za fiziologiju u Londonu i Bioloskom institutu u Plimutu pri Kraljevskom drustvu Engleske i visi naucni savetnik Biomedicinskog odeljenja Sandoz-a iz Bazela, Svajcarska; od 1989, po pozivu, vanredni profesor neurohirurgije, zatim i fiziologije i biofizike na Medicinskom fakultetu Univerziteta Juzne Kalifornije u Los Andjelesu, SAD, potom redovni profesor tih predmeta i od 1990. direktor Laboratorije za neurolosku hirurgiju na istom univerzitetu; redovni profesor i anesteziologije i direktor bazicnih istrazivanja za zastitu mozga na Odeljenju za anesteziologiju i clan Noris instituta za ispitivanje tumora mozga. DOS: rezultatima svog rada svrstava se u vodece svetske eksperte za fiziologiju i patologiju krvno-mozdane barijere; njegov koncept o transportu bioloski aktivnih peptida u mozgu je opsteprihvacen; pored drugih rezultata, autor je tehnoloskih unapredjenja u metodama istrazivanja u ovoj oblasti medicinskih nauka; autor je vise od 130 naucnih radova o krvno-mozdanoj barijeri i koautor monografija – Introduction to the Blood-Brain Barrier (sa Davson H, Selga M, Rakic LJ), Macmillan, London 1993, Blood-Brain Barrier: Amino Acids and Peptides (sa Segal M), Klunjer Acad., Boston 1990; Peptid and amino acid transport mechanisms in the central nervous sistem (sa Rakic LJ. i Begley Dj), Macmillan, London & Stockton Press, NJujork i dr; clan Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1997.); clan Kraljevskog drustva za fiziologiju i medicinu, V. Britanija, Drustva za neuronauke i Drustva za oftalmologiju SAD i Medjunarodnog drustva za nauku i tehnologiju; clan je borda za neuronauke pri Nacionalnom institutu za zdravlje SAD, borda Binacionalne fondacije za nauku SAD-Izrcl i Saveta Americkog udruzenja za ispitivanje mozdanog udara; nosilac je vise projekata pri Nacionalnom institutu za zdravlje SAD; clan je uredjivackog odbora Neurosargery i recenzent skoro 20 vodecih medjunarodnih casopisa iz oblasti neuronauka; aktivno saradjuje sa Medicinskim fakultetom i Bioloskim institutom u Beogradu i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, narocito u organizaciji medjunarodnih skupova i strucnom usavrsavanju mladih naucnika. NA: dobitnik nagrade za medicinu 1989. Britanskog saveta i NJellcome Trusta iz Londona; Zumbergove nagrade za inovacije u istrazivanjima u SAD i Huverove nagrade za medicinska istrazivanja 1991. i Senonove nagrade za medicinu 1992, dodeljene od strane Nacionalnog instituta za zdravlje SAD. A: 1732 Siera Bonita Av., Los Angeles, California 90046, USA.
Други је академик МИЛАН СТЕВАНОВИЋ, Србин рођен у Црној Гори, 3 км од манастира Острог, отац српске микрохирургије и један од водећих свјетских микрогирурга, професор Хирургије Универзитета Јужна Калифорнија. Супруга му је такође академик, рођена у Бањој Луци, признати патолог, некада професор Патологије на београдском Медицинском факултету, запослена на Универзитетској болници у Лос Анђелесу. Кћерка им је тренутно на колеџу у Харварду.
STEVANOVIĆ MILAN, hirurg, za šaku i mikrovaskularni, profesor univerziteta, rođen je 23.02.1947. u Kupinovu (Danilovgrad, Crna Gora), FNRJ; otac Vojislav, oficir vojske Kraljevine Jugoslavije, majka Milena, rođ. Milatović, domaćica. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Nikšiću, diplomirao 1972. na Medicinskom faklutetu u Beogradu, specijalizovao ortopedsku hirurugiju (1975-1979); magistrirao 1978. odbranom teze Lečenje hroničnog osteomijelitisa hiperbaričnim kiseonikom i doktorirao 1985. odbranom disertacije Eksperimentalni transfer slobodnog mikroneurovaskularnog skeletnog mišića, na istom fakultetu; usavršavao se u instituciji za hirurgiju šake „Joseph H. Boyes, M. D.“ na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu kod prof. dr Herbert H. Stark-a (1979-80) i u mikrovaskularnoj hirurgiji na Duke univerzitetu, Odeljenju za ortopedsku hirurgiju u Durhamu, Severna Karolina, kod prof. dr. James R. Urbaniak-a (1983-84). Dobio je Američku medicinsku licencu (1992). Docent (1981-1987) i vanredni profesor (1989-1992) ortopedske hirurugije Medicinskog fakulteta u Beogradu; bio šest meseci 1988. pozvani gostujući profesor za šaku i mikrohirurgiju na Medunsa univerzoitetu u Pretoriji, Južna Afrika; saradnik istraživač sa prof. dr. Augusto Sermiento u Ortopedskoj bolnici u Los Anđelesu (1991-1993); vanredni profesor ortopedske hirurgije na Univerzitetu Južne Kalifornije (1993-2001), od 2001. redovni profesor ortopedije i hirurgije na istom univerzitetu. Bio je šef Odeljenja za šaku i mikrohirurgiju Univerziteta u Beogradu (1984-1992). Osnivač je mikrohirurgije u Srbiji, stvorio prvu mikrohiruršku laboratoriju i izvršio prve replantacije kompletno amputirane ruke, šake i mnogobrojnih prstiju, prvu transplantaciju palca noge na mestu palca ruke, vaskularizovane kosti, mišića, kože i zglobova u Srbiji.
Publikovao je više od 80 naučnih radova i 17 poglavlja u knjigama. Prvi je u svetskoj medicinskoj literaturi opisao udruženu dislokaciju karpometakarpalnog i metakarpofalangijalnog zgloba, a njegova serija avulzovane replantacije palca i pokrivanja mekih tkiva lakta pomoću rotacionog režnja latisimusa dorsi bila je najveća publikovana serija u svoje vreme. Njegov glavni naučni interes su funkcionalna transplantacija mišića, perifreni nervi brahijalnog pleksusa i vaskularizovani koštani graftovi. Bio je predavač po pozivu na međunarodnim sastancima u i izvan SAD (Univerzitet Yale, Mayo klinika, Jefferson univerzitet, univerziteti u Torontu, Sirakuzi, Modeni i Janjini, Duke, Njitnjatersrand i Karlov (u Pragu) univerzitet i dr.). Član van radnog sastava SANU i aktivan član 17 profesionalnih udruženja i organizacija (Zapadno ortopedsko udruženje SAD, Američkih udruženje za hirurgiju šake, za rekonstruktivnu mikrohirurgiju, za periferne nerve, SIKOT, Internacionalo udruženje za mikrohirurgiju). Dobitnik je FILA nagrade 1987, Dr Joseph H. Boyes edukacione nagrade u hirurugiji šake 1993, 1997. i 2000; Izvanredne fakultetske nagrade za edukaciju specijalizanata 1994., „Nastavnik godine“ Univerziteta Južne Kalifornije; Chadnjick F. Smith, M. D., Internacionalnu nagradu za „Dečiji program“ 1998; Nagradu Delta Kappa za rad na problemu „No Reflonj“ sa prof. dr. James R. Urbaniak-om. Hobi – svetska i srpska istorija i skijanje. Supruga dr Gordana, patolog; kćerka Marta. Adresa: 1101 Glen Oaks Boulevard, Pasadena California 91205, USA.