Примједбе Хрватској: 1.100 неријешених случајева ратних злочина

У Хрватској још није ријешено 1100 случајева ратних злочина, поготово када су жртве Срби, а починиоци хрватске снаге безбједности, "са забринутошћу" су у Европском парламенту констатовали њемачки посланик из странке "Зелених" Франциска Брантнер и холандски посланик Марија Коренелисен.

У једном од више од стотину амандмана који су поднесени на нацрт Резолуције о Хрватској, тражи од Владе у Загребу да знатно појача финансирање и пружи пуну политичку подршку како би биле проведене истраге и ријешени приоритетни случајеви ратних злочина.

Извјестилац за Хрватску Ханес Свобода поднио је извјештај 26. октобра, а посланици Европског парламента о резолуцији ће гласати 30. новембра и она ће имати савјетодавни, а не обавезујући карактер.

Парламентарци, углавном из странке Зелених и Либерала, али и Демохришћана, желе да у резолуцију о Хрватској буду уврштене и одредбе о наставку потпуне сарадње са Хашким судом и укидању стања некажњивости када је ријеч о ратним злочинима.

Група европских посланика, међу којима је бивши румунски министар правосуђа Моника Маковеи, тражи да сарадња са Трибуналом остане обавеза Хрватске.

Већина поднесених амандмана односи се на јачање мањинских права и заштиту избјеглица, посебно Срба.

Група социјалистичких посланика, Словенац Иво Вајгл, Италијан Николо Риналди, Бугарин Станимир Илчев, Нијемац Александар гроф Ламбсдорф, позивају Владу Хрватске да дозволи да повратак избјеглих и прогнаних буде омогућен на најбољи начин и да се посебна пажња при смјештају, запошљавању и социјалном збрињавању поклони српским повратницима.

Одвојена група посланика, углавном пољских и мађарских, сматра да хрватска Влада треба да побољша услове за живот и рад, те тражи да буду примијењени и други "економски и социјални пројекти опоравка", да би се олакшао повратак.

Амандман француског посланика Первенш Берес, који је навела у име Комитета за запошљавање и социјална питања Европског парламента, позива хрватску Владу да настави са пројектима обнове да би били побољшани животни и радни услови осјетљивих категорија, посебно избјеглица.

Када је ријеч о правима мањина, захтијева се потпуна истрага о насиљу за вријеме "Параде поноса" која је у јуну одржана у Сплиту и кажњавање починилаца.

Посланици Европског парламента углавном су тражили да се Хрватска обавеже на наставак борбе против корупције на свим нивоима и да настави реформу правосуђа.

Неки амандмани које су поднијели Словенци Јелко Кацин и Иво Вајгл, Бугарин Станчев и Британац Ендрју Даф, позивају Хрватску да ријеши билатерална питања са сусједним земљама прије чланства, у наредних годину и по, а посебно се истиче граница са Србијом.

У нацрту резолуције упозорава се Хрватска да ријеши питања граница са сусједним земљама, као и реституцију својине и питања избјеглица, те наглашава да билатерална питања не смију кочити напредак кандидата и потенцијалних кандидата других земаља западног Балкана.