Приједлози: Већи порез на возила, задуживање преко дозвољеног лимита
У Републици Српској биће увећани износи пореза на употребу моторних возила, а РС моћи ће се задуживати и више од дозвољеног лимита, уколико тај новац иде за финансирање санације штете од поплава. Ове могућности садржане су у само два од десетак закона које ће у петак, 13. јуна разматрати Народна скупштина РС на приједлог Владе. […]
У Републици Српској биће увећани износи пореза на употребу моторних возила, а РС моћи ће се задуживати и више од дозвољеног лимита, уколико тај новац иде за финансирање санације штете од поплава.
Ове могућности садржане су у само два од десетак закона које ће у петак, 13. јуна разматрати Народна скупштина РС на приједлог Владе.
Наиме, предложеним измјенама Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара увећавају се износи пореза на употребу моторних возила у распону од 25 до 50 посто, док се порез на мотоцикле смањује у распону од 17 до 40 посто у односу на досадашње износе пореза.
Такође, порез на регистровано оружје за које је издат оружни лист за држање и ношење оружја, односно држање и ношење оружја за личну безбједност, увећава се за 50 посто у односу на досадашње износе пореза.
"Средства прикупљена наплатом пореза на употребу моторних возила дијеле се између буџета РС и Фонда солидарности за обнову РС у омјеру 70:30, а средства прикупљена наплатом пореза на регистровано оружје дијеле се између буџета РС и Фонда солидарности за обнову РС у омјеру 75:25", навела је Влада РС у образложењу овог закона.
Приједлогом закона о допунама Закона о задуживању, дугу и гаранцијама РС даје се могућност за додатно задужење за финансирање санације штете од поплава, без досадашњих ограничења на укупан и јавни дуг РС.
Такође, прописано је да Министарство финансија РС може дати сагласност за задуживање јединица локалне самоуправе у случајевима када се прекорачује износ законског ограничења за задуживање, под условом да је ријеч о задуживању за финансирање санације штете из Јединственог регистра штета у смислу Закона о Фонду солидарности за обнову РС.
Липши мој народе! 😉
Тражили сте-гледајте!
Колико је ту ријеч о солидарности довољно је да се погледају омјери расподјеле додатних намета и све ће бити јасно!
Pored svega ponovo po leđima naroda… da bar ta sredstva hoće otići ljudima kojima je potrebno ,a ne u privatne đzepove i finansiranje izbornih kampanja vladajućih patrija ….DOSTA JE !x-(
Ovi nisu normalni !!!
Niko od ljudi koji su pogođeni poplavama neće imati koristi od ovih novih nameta i poreza!
Ovo će lopovima iz snsd-a služiti samo za krpljenje budžeta, jer para više nema!!!
Koliko znam, još nisu počeli sa isplatom penzija za maj?
Dragoslave, kad je pijemo u spasovdanskoj? Pa da koju bacimo pametnu.
Druže, kad god hoćeš!
Danas i sutra sam još u hercegovini, a sutra veče dolazim u lukavicu…
Provjereno ! Slogan SNSD-ea za izbore glasi
“ Neka se samo zdravo“!. Ovaj slogan je dobio najviše glasova a u konkurenciji su bili i slogani “ Neka je samo živa glava“! i“Neka se samo ne puca“ !B-)
Četvrtak oko 20:3o, cafe Leon 🙂 šalim se . Moze basta caffe Moskva?
Гледај ове двојице!?
Može gdje god goćeš…
Gdje dođe taj caffe Moskva?
To je nešto novo?
Zbijajte se, brat do brata, da skinemo jaram s’ vrata !
Vrh spsovdanske, zadnja bašta. Ispod Civilne zaštite.
A znam… Nekad se zvao NO NAME?
Da
Onda smo se dogovorili?
Sjedi u baštu ja dolazim.
Ok!
Četvrtak, 20:30
Lijepo je kad se i preko ovoga sklapaju prijatejstva !!! svaka čast Deki i Račiću
Pozdrav, srpsko sarajevo!
Pridruži se ako hoćeš…
Ustajte, vi perezreno roblje,
vi sužnji koje mori glad…
Ево вам закона
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ВЛАДА
Е
ПРИЈЕДЛОГ
(по хитном поступку)
ЗАКОН
О ПОСЕБНОМ ДОПРИНОСУ ЗА СОЛИДАРНОСТ
Бања Лука, јун 2014. године
Приједлог
(по хитном поступку)
ЗАКОН
О ПОСЕБНОМ ДОПРИНОСУ ЗА СОЛИДАРНОСТ
Члан 1.
Овим законом уређује се посебан допринос за солидарност, обвезници, основица, начин обрачунавања, пријављивања, плаћања и наплате посебног доприноса за солидарност.
Члан 2.
Циљ овог закона је обезбјеђивање дијела средстава за ублажавање посљедица поплава у Републици Српској у мају 2014. године.
Члан 3.
Посебан допринос за солидарност представља намјенска средства која се обезбјеђују из нето дохотка од личних примања физичких лица, исплаћених пензија и средстава исплатиоца дохотка, а користе се за санирање штете од поплава у Републици Српској у мају 2014. године.
Члан 4.
(1) Обвезници посебног доприноса за солидарност су:
1) физичка лица која остварују доходак од личних примања, а који су обвезници пореза на доходак у смислу одредаба Закона о порезу на доходак,
2) пензионери којима се пензија исплаћује из Фонда пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске (у даљем тексту: пензионери) и
3) исплатиоци дохотка од личних примања.
(2) Основица посебног доприноса за солидарност за обвезике из става 1. т. 1) и 3) овог члана је нето доходак од личних примања.
(3) Основица посебног доприноса за обвезнике из става 1. тачка 2) овог члана је исплаћена пензија.
(4) Доходак од личних примања представља доходак физичког лица, у смислу одредаба Закона о порезу на доходак.
(5) Посебан допринос за солидарност не плаћа се на доходак од личних примања који је на основу Закона о порезу на доходак ослобођен од плаћања пореза на доходак, осим личних примања од пензија.
(6) Посебан допринос за солидарност не утиче на пореску основицу пореза на доходак и обавезних доприноса.
Члан 5.
(1) ) Посебан допринос за солидарност обрачунава се у висини од 3% од нето личних примања физичких лица која остварују доходак из било којег извора, при чему 50% тог износа пада на терет физичког лица (власника дохотка), а 50% тог износа пада на терет исплатиоца дохотка.
(2) Посебан допринос за солидарност плаћају пензионери зависно од висине исплаћене пензије у сљедећим износима:
1) 1 КМ – пензионери чији је износ исплаћене пензије до 331 КМ,
2) 2 КМ – пензионери чији је износ исплаћене пензије од 331 КМ до 500 КМ,
3) 3 КМ – пензионери чији је износ исплаћене пензије од 500 КМ до 700 КМ,
4) 4 КМ – пензионери чији је износ исплаћене пензије од 700 КМ до 1.000 КМ и
5) 5 КМ – пензионери чији је износ исплаћене пензије преко 1.000 КМ.
(3) Изузетно од става 1. овог члана посебан допринос на нето доходак од накнада за чланство у управним и надзорним одборима, одборима за ревизију, савјетима и комисијама, обрачунава се и плаћа се у висини од 20% од нето накнаде као личног примања и у цијелости пада на терет физичког лица које остварује овај доходак.
(4) Нето доходак од личних примања у смислу става 1. овог члана представља износ дохотка, након опорезивања порезом на доходак и обавезним доприносима.
Члан 6.
(1) Обрачун и уплату посебног доприноса за солидарност из члана 5. ст. 1. и 3. овог закона врши исплатилац у тренутку исплате сваког појединачног дохотка од личног примања на који се плаћа посебан допринос за солидарност.
(2) Уплатилац посебног доприноса пријављује Пореској управи Републике Српске обрачунати износ посебног доприноса до 10. у мјесецу за претходни мјесец на Обрасцу 1002 мјесечне обавјештајне пријаве, с тим да одвојено исказује обавезу посебног доприноса која пада на терет исплатиоца, и на терет физичког лица које је власник нето дохотка.
(3) Обрачун и уплату доприноса за солидарност из члана 5. став 2. овог закона врши Фонд пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске приликом исплате пензије.
Члан 7.
Посебан допринос за солидарност представља приход Фонда солидарности за обнову Републике Српске и уплаћује се на рачун Фонда.
Члан 8.
(1) На питања која нису уређена овим законом сходно се примјењују одредбе Закона о порезу на доходак.
(2) На поступак пријављивања, обрачуна, плаћања, контроле, редовне и принудне наплате посебног доприноса за солидарност сходно се примјењују прописи којима се уређује порески поступак.
Члан 9.
Принудну наплату посебног доприноса за солидарност врши Пореска управа Републике Српске.
Члан 10.
Надзор над примјеном одредаба овог закона врши Министарство финансија, а инспекцијски надзор врши Пореска управа Републике Српске.
Члан 11.
(1) Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ и остаје на снази до 31. маја 2015. године.
(2) Одредбе овог закона које се односе на обрачун и плаћање посебног доприноса ступају на снагу 1. јуна 2014. године.
Број: ПРЕДСЈЕДНИК
Датум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Мр Игор Радојичић
РЕПУБЛИКА СРПСКА E
ВЛАДА
ПРИЈЕДЛОГ
(по хитном поступку)
ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА ЗАКОНА
О ПОРЕЗИМА НА УПОТРЕБУ, ДРЖАЊЕ И НОШЕЊЕ ДОБАРА
Бања Лука, јун 2014. године
Приједлог
(по хитном поступку)
ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА ЗАКОНА
О ПОРЕЗИМА НА УПОТРЕБУ, ДРЖАЊЕ И НОШЕЊЕ ДОБАРА
Члан 1.
У Закону о порезима на употребу, држање и ношење добара („Службени гласник Републике Српске“, бр. 37/01 и 35/07) члан 4. мијења се и гласи:
„Порез из члана 2. овог закона плаћа се према радној запремини мотора и то за:
1) Путничке аутомобиле и комби возила
до 1.150 ccm 45 КМ,
преко 1.150 ccm до 1.300 ccm 60 КМ,
преко 1.300 ccm до 1.600 ccm 70 КМ,
преко 1.600 ccm до 2.000 ccm 100 КМ,
преко 2.000 ccm до 2.500 ccm 250 КМ,
преко 2.500 ccm до 3.000 ccm 900 КМ,
преко 3.000 ccm 1.300 КМ,
2) Мотоцикле
до 125 ccm 15 КМ,
преко 125 ccm до 250 ccm 25 КМ,
преко 250 ccm до 500 ccm 50 КМ,
преко 500 ccm до 750 ccm 250 КМ,
преко 750 ccm до 1.100 ccm 300 КМ,
преко 1.100 ccm 600 КМ.
Порез из става 1. овог члана умањује се 5% за сваку навршену годину старости возила, с тим што укупно умањење не може прећи 50% од прописане висине пореза.“
Члан 2.
Члан 24. мијења се и гласи:
„Порез на регистровано оружје за које је издат оружни лист за држање и ношење оружја (оружје за лов и спорт), одобрење за држање трофејног оружја или одобрење за држање оружја плаћа се у годишњем износу и то за:
1) ловачки карабин комбиновано оружје 60 КМ,
2) ловачку пушку 50 КМ,
3) малокалибарски пиштољ 60 КМ,
4) малокалибарски револвер 50 КМ,
5) малокалибарску пушку 60 КМ,
6) лук 30 КМ,
7) самострел 30 КМ,
8) свако трофејно оружје независно од врсте 30 КМ.
Порез на оружје за које је издат оружни лист за држање оружја за личну безбједност, односно дозвола за ношење оружја за личну безбједност плаћа се у годишњем износу и то за:
1) оружје за које је издат оружни лист за
држање оружја за личну безбједност 50 КМ,
2) оружје за које је издатa дозвола за
ношење оружја за личну безбједност 50 КМ.“
Члан 3.
Члан 27. мијења се и гласи:
„Средства од пореза на употребу чамаца, пловећих постројења и јахти и пореза на употребу ваздухоплова и летјелица наплаћена у складу са овим законом у цијелости представљају приход буџета Републике Српске.
Средства од пореза на употребу моторних возила, наплаћена у складу са овим законом, дијеле се између буџета Републике и Фонда солидарности за обнову Републике у омјеру 70 : 30.
Средства од пореза на регистровано оружје, наплаћена у складу са овим законом, дијеле се између буџета Републике Српске и Фонда солидарности за обнову Републике Српске у омјеру 75 : 25.
У погледу плаћања пореза, камате, принудне наплате и других питања која нису уређена овим законом сходно се примјењују одредбе закона којим се уређује порески поступак.“
Члан 4.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: ПРЕДСЈЕДНИК
Датум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Мр Игор Радојичић
РЕПУБЛИКА СРПСКА Е
ВЛАДА
ПРИЈЕДЛОГ
(по хитном поступку)
ЗАКОН
О НАКНАДАМА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА У СВРХУ ПРОИЗВОДЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Бања Лука, јун 2014. године
Приједлог
(по хитном поступку)
ЗАКОН
О НАКНАДАМА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА
У СВРХУ ПРОИЗВОДЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Члан 1.
Овим законом уређује се основ и висина, начин обрачуна и намјена накнада за коришћење хидроакумулационих објеката изграђених на заузетом земљишту, у сврху производње електричне енергије у хидроелектранама и за коришћење природних необновљивих ресурса (угаљ), у сврху производње електричне енергије у термоелектранама.
Члан 2.
Под заузетим земљиштем, у смислу овог закона, подразумијевају се: акумулације, експроприсано непотопљено земљиште, изграђени доводни и одводни канали и тунели на основу инвестиционо-техничке документације, који су у функцији производње електричне енергије.
Члан 3.
(1) Привредна друштва која производе електричну енергију коришћењем хидроакумулационих објеката накнаду за коришћење хидроакумулационих објеката утврђену овим законом плаћају у Фонд солидарности за обнову Републике Српске (у даљем тексту: Фонд солидарности) и у буџете јединица локалне самоуправе на чијем подручју су изграђени хидроакумулациони објекти, у сразмјери 50 : 50.
(2) Ако су објекти изграђени на територији више јединица локалне самоуправе, накнада која је приход буџетима јединица локалне самоуправе плаћа се сразмјерно површини заузетог земљишта.
Члан 4.
(1) Накнада за коришћење хидроакумулационих објеката за производњу електричне енергије износи 0,010 КМ по произведеном киловат-часу (у даљем тексту: kWh) електричне енергије на званичном обрачунском мјесту примопредаје електричне енергије.
(2) Накнада из става 1. овог члана утврђује се на основу укупно произведених kWh за период од три мјесеца и обрачунава се за протекла три мјесеца, а плаћање се врши у року од 15 дана од дана извршеног обрачуна.
Члан 5.
Ако објекат користи више привредних друштава, накнада се утврђује сразмјерно произведеној електричној енергији израженој у kWh.
Члан 6.
Термоелектране које користе хидроакумулационе објекте ради производње електричне енергије не плаћају накнаду из чл. 3. и 4. овог закона.
Члан 7.
(1) Привредна друштва која производе електричну енергију коришћењем природних, необновљивих ресурса накнаду за коришћење природних необновљивих ресурса (угаљ) утврђену овим законом уплаћују у Фонд солидарности и буџете јединица локалне самоуправе на чијем подручју се налази експлоатационо поље рудника и експроприсано земљиште предвиђено за експлоатацију, у сразмјери 50 : 50.
(2) Ако се експлоатационо поље и земљиште из става 1. овог члана налази на територији више јединица локалне самоуправе, накнада се плаћа сразмјерно површини заузетог земљишта.
Члан 8.
(1) Накнада за коришћење природних необновљивих ресурса износи 0,006 КМ по произведеном kWh електричне енергије на званичном обрачунском мјесту примопредаје електричне енергије.
(2) Накнада из става 1. овог члана утврђује се на основу укупно произведених kWh електричне енергије за период од три мјесеца и обрачунава се за протекла три мјесеца, а плаћање се врши у року од 15 дана од дана извршеног обрачуна.
Члан 9.
Ако експлоатационо поље рудника користи више привредних друштава, накнада се утврђује сразмјерно произведеној електричној енергији израженој у kWh.
Члан 10.
(1) Средства из чл. 3. и 7. овог закона која припадају буџету јединица локалне самоуправе воде се на посебном рачуну јединица локалне самоуправе и користе се за:
1) изградњу и санацију примарних инфраструктурних објеката (водовод, канализација, топловод, локални путеви и друго) који су у функцији привредног развоја и запошљавања, у проценту од најмање 30% од укупних средстава која се уплате по овом основу и
2) изградњу нових привредних капацитета или проширење постојећих, укључујући и стимулативно кредитирање, као и друге намјене утврђене Програмом коришћења средстава уплаћених по основу накнада.
(2) Средства из става 1. овог члана не могу се користити за плате и друга лична примања запослених у административној служби, функционера и одборника у јединицама локалне самоуправе, нити за плате и друга лична примања корисника буџета општине и града.
(3) Контролу обрачуна и уплате накнада прописаних овим законом врши Пореска управа Републике Српске.
Члан 11.
(1) Програм из члана 10. став 1. тачка 2) овог закона усваја скупштина јединице локалне самоуправе и дужна је да га, у року од 15 дана од дана усвајања, достави Министарству финансија.
(2) Контролу коришћења средстава, у складу са програмом из члана 10. став 1. тачка 2) овог закона, врши Министарство финансија.
Члан 12.
Надзор над спровођењем овог закона врши Министарство индустрије, енергетике и рударства.
Члан 13.
(1) Новчаном казном од 15.000 КМ до 30.000 КМ казниће се за прекршај привредно друштво ако:
1) не плати накнаду из чл. 4. и 8. овог закона и
2) не утврди накнаду на начин из чл. 5. и 9. овог закона.
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице привредног друштва новчаном казном од 1.500 КМ до 3.000 КМ.
Члан 14.
(1) Новчаном казном од 10.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај одговорни функционер општине, односно града за коришћење средстава уплаћених по основу накнада супротно члану 10. став 1. овог закона.
(2) Новчаном казном од 10.000 КМ до 20.000 КМ казниће се одговорни функционер општине, односно града ако не предложи скупштини општине, односно града на усвајање Програм коришћења средстава уплаћених по основу накнада, што је прописано чланом 11. став 1. овог закона.
(3) Новчаном казном од 5.000 КМ до 10.000 КМ казниће се одговорни функционер општине, односно града ако не достави Програм коришћења средстава уплаћених по основу накнада Министарству финансија, у складу са чланом 11. став 1. овог закона.
Члан 15.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије („Службени гласник Републике Српске“, бр. 85/03, 75/10 и 78/11).
Члан 16.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ .
Број: ПРЕДСЈЕДНИК
Датум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Бања Лука
Мр Игор Радојичић
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ВЛАДА
ПРИЈЕДЛОГ
(по хитном поступку)
ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНИ ЗАКОНА О
ПОСЕБНИМ РЕПУБЛИЧКИМ ТАКСАМА
Бања Лука, јун 2014. године
Приједлог
(по хитном поступку)
ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНИ ЗАКОНА О
ПОСЕБНИМ РЕПУБЛИЧКИМ ТАКСАМА
Члан 1.
У Закону о посебним републичким таксама („Службени гласник Републике Српске“, бр. 8/94, 29/00, 18/01, 22/01, 60/03 – II дио, 14/04, 41/05 и 51/06) у члану 2. став 2. мијења се и гласи:
„Посебна републичка такса за предузетнике утврђује се у годишњем износу, према регистрованој дјелатности, зависно од које је дјелатности у претходној пословној години остварен највећи приход, и то:
1) угоститељска, трговинска, адвокатска, нотарска и апотекарска дјелатност, у износу од 250 конвертибилних марака,
2) остале дјелатности, у износу од 50 конвертибилних марака.“
Члан 2.
У члану 7. послије става 1. додају се нови ст. 2. и 3. који гласе:
„Посебну републичку таксу за 2014. годину не плаћају обвезници који су претрпјели штету изазвану поплавама у Републици Српској у мају 2014. године, а уколико су таксу уплатили, сматраће се претплатом у смислу одредаба закона којим се уређује порески поступак.
Под штетом из става 2. овог члана подразумијева се штета у смислу одредаба закона којим се уређује Фонд солидарности за обнову Републике Српске.“
Члан 3.
У члану 9. ријечи: „Закона о Пореској управи“ замјењују се ријечима: „законом којим се уређује порески поступак“.
Члан 4.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: ПРЕДСЈЕДНИК
Датум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Мр Игор Радојичић
Ne pričaj puno o prijateljstvima , mogli bi ovi uvesti porez i na prijateljstvo
SFRJ, hvala na dostavljenom informacijama. Ja sam Već izračunao moja porodica je dodatno oporezovana godišnje oko 500 KM. A nemam ni motora ni glisera ni oruzja ni radnji…Samo polovni automobil star 15 godina. Krečenje zdravo,cipele zbogom , zimske gume još mogu jednu /5/ sezonu…
-SFRJ-, 10.06.2014. 13:39:40
Koliko ja znam Dodik je naše prirodne resurse oteo od naroda i dao Ugljeivk Serdarevu, Stanare EFT-u, Drinu, italijanma, Gascko ČEZ-u. Svi resursi su pokooneni stranicma oteti od naroda, sada se traži da narod nadoknađuje te naše otete prirone resruse, em im ih je vlast otela em još traži od naroda da tu nešto nadonknađuje.
Molim Vas, zna li neko da li je Vlada Federacija uvela solidarni porez ili da li je dodatno oprezovala građane?
Види, види… Могу да им дам курац, а за остало ћемо се договорити.
Opozicijo, ne budite u sali kada se budu izglasavali ovi tiranijskizakoni,
Zar mislite sleći ramenima i ništa ne činiti, zar ne stati u zastitu naroda od tiranina, od naprijatelja?
morate da spremite odgovor na ovaj atak režima na gladni narod, morate da stanete u njegovu odbranu.
Kako?
Na vama je da odlučite, ali odgovor mora da bude jak, siguran, odbrambeni.
Ovo su sudbonosna vremena kada je biti ili ne biti, kada neprijatelj ide na poslednji juriš na biološko uništenje ljudi.
SDS-u, u prvom redu mislim na tebe, spašavaj što se može da spasi, i koga možeš da spasiš.
Ostanete li nijemi posmatrači, u oktobru je kasno.
Srpska se pljačka korakom, i korakom je neprijatelj razvlači, a narod ubija bijedom.
Ustajte prezreni u Srpskoj,
vi sužnji koje mori glad…
VAZNO UPOZORENJE SVIM POSJETITELJIMA FRONTALA
Osoba koja se predstavlja kao „dragoslav racic“je osoba sa posebnim potrebama,sklona lazima i po nalogu sadasnje vlasti sirenjuMEDJRELIGIJSKE mrznje.Inace je porijeklom Turcin,koji ima vrlo bliske veze sa miloradom dodikom(dodik mu je ocuh)zato upozoravam sve ostale korisnike ovog portala da ga nesvataju ozbiljno jer haj sto je seljacina,nego je jadnik udaren u glavu(ko malog ga tovar nabio nogom)
taman sam si nabavio vozilo sa štedljivim 6.0 w12 motorom, a sad mi povećaše registraciju
ali srećom pa mi neće brodicu koja troši skromnih 50 litara/sat dodatno oporezovati B-)
„КАД НЕПРАВДА ПОСТАНЕ ЗАКОН, РЕВОЛУЦИЈА ПОСТАЈЕ ОБАВЕЗА“
Znaci izmisljanje novih poreza za finansiranje politicke kampanje SNSD-a, kakvi dobrotvorni fondovi, kakva pomoc, kakvi k*rci, palci, folovi, golovi…
Od Koncite na celu Vlade se nesto ovako providno i moglo ocekivati.
Hitno vidjeti koji su nacini da se izbjegne placanje ovih poreza koji idu za kampanju.
P.S. Samo jos da dodje taj oktobar pa da se rijesimo bijede. „Dzaba pare, dzaba kesa, pobjeda je SDS-a.“ 😀
Ове поплаве су дошле Влади као кец на десет и једино одговарају Додику и СНСД:
– не прича се о њиховом лоповлуку
– покривају све промашаје поплавама
– додатно скупљају паре од народа како би му их дијелили на кашичицу и куповали гласове
– додатно се задужују
Слажем се да ће ово бити финале КРАЈА једне промашене политике… а да ли ћемо је преживјети нисам сигуран. Мислио сам да они неће преживјети, али сада видим да ћемо прије ми као народ капитулирати пред овом НЕСРЕЋОМ!
EH DA JE VIC…
Zove Igor telefonom iz inostranstva Milorada i kaže:
TATA, ZNAM DA SI RASPRODAO ZEMLJU, PRODAJ JOŠ TO MALO STOKE ŠTO TI JE OSTALO PA DOĐI OVAMO KOD MENE!
http://kuruzovina.blogspot.com/2014/06/blog-post_6721.html
„Fond će trajati sedam godina, u tom periodu će se raditi sanacija, a nakon toga postoji uobičajena procedura za kreditno zaduživanje“-rekla je u jednoj izjavi „premijerka“.
Ili u prevodu, dok se ne otplate svi krediti s kojima smo se zadužili do guše u zadnjih 7 do 10 godina – nema novog zaduživanja. Pa onda, ako Bog da, jope jovo-nanovo 😀
MILOJEVIĆ: BiH je na koljenima, a njezini građani će postati crnci Europe!
Detalji
Objavljeno Subota, 07 Lipanj 2014 14:39
„Nisu crnci siromašni zato što su crnci. Crnci su siromašni jer su korumpirani, jer imaju korumpirane vlade, kaže Erik Reinert, norveški ekonomista. Imamo izuzetnu priliku da postanemo crnci Europe“, kaže Milojević
Profesor Aleksa Milojević, doktor ekonomskih nauka i direktor Ekonomskog instituta Bijeljina za republikainfo.com govori o ekonomskim kretanjima u zemljama bivše Jugoslavije, s posebnim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu. Ona je, kako kaže Milojević već upala u dužničko ropstvo i teško će se iz njega izvući. „Na međunarodnoj sceni pliva bezvrijedan novac kojim se, prvi put u ljudskoj povijesti, najuspješnije zarobljavaju manje razvijeni. Teret zarobljavanja se prenosi na domaću vlast. Na temelju bezvrijednog novca na vlast se dovode nesposobne vlade koje izražavaju izuzetnu spremnost da vlastitim narodima čine najveća i najokrutnija zla samo da bi ostale na vlasti“, opisuje slikovito Milojević stanje u kojem se nalazimo.
Javni dug država nastalih raspadom bivše SFRJ dosegnuo je ovih dana fantastičnih 90 milijardi eura! Kada se usporedi vanjski dug u svim zemljama koje su nastale raspadom prethodne Jugoslavije, gdje je situacija najkritičnija, odnosno koje zemlje spadaju u krug visoko zaduženih zemalja?
-Mjerenje inozemne zaduženosti bruto društvenim proizvodom (BDP) je pogrešno. To su raznorodne i međusobno neusporedive ekonomske veličine. U BDP je pretežan dio domaće vrijednosti pa je neutemeljeno da to bude mjera inozemne zaduženosti. Ne može se šišanjem mjeriti inozemna zaduženost.
Ovakvo mjerenje su izmislili svjetski prodavči novca (MMF i Svjetska banka) kako bi što više zadužili manje razvijene. Potpuno je arbitraran i ni na čemu utemeljen kriterij po kojem su zemlje kod kojih je učešće vanjskog duga u BDP do 40 % nisko zadužene, do 60 % srednje, a preko 80 % visoko zadužene.
Cilj mjerenja je da se steknu mogućnosti upravljanja određenom pojavom, ovdje inozemnim dugom. Budući na odsustvo ekonomskog sadržaja, ovakvo mjerenje je u potpunosti beskorisno. Ono, zbog svoje ekonomske neutemeljenosti, ne upućuje na mjere koje bi trebalo poduzimati da se inozemni dug smanji, odakle i tolika beskorisnost ovakvog mjerenja. Zemlje ulaze u sve veće dugove bez poduzimanja bilo kakvih mjera da se to zaustavi. Mjerenja su moguća među homogenim ekonomskim veličinama.
I vanjski dug i izvoz se izražavaju u inozemnoj valuti, potiču iz inozemstva, iz inozemne ekonomske aktivnosti što je temelj njihove ekonomske homogenosti, odnosno usporedivosti.
Da bi se vratio vanjski dug potrebne su devize koje se stječu izvozom. Zbog toga je izvoz, a ne BDP, mjera inozemne zaduženosti. Ovakvo mjerenje ujedno upućuje na mjere i instrumente koje je potrebno poduzimati da bi se upravljalo vanjskim dugom. Potrebno je poduzimati mjere koje vode sve većem izvozu, a manjem uvozu kako bi se ostvarila što veća vrijednost deviza za potrebne otplate. Uglavnom se to svodi na upravljanje deviznim kursom, ali i drugim instrumentima inostrane ekonomske zaštite.
Iskustvo govori da je gornja granica inozemne zaduženosti ona koja dopire do 30 % vrijednosti izvoza. To je opasna gornja granica na kojoj su neke južnoameričke zemlje potonule u duboku recesiju i krizu. Nisu uspjele vratiti dugove, što ih je odvelo u dugotrajan nerazvoj.
Dalje su razine zaduženosti bivših socijalističkih republika. U Sloveniji je inozemni dug veći za 22 % od BDP, što je najviša razina vanjske zaduženosti. Mjereno obujmom izvoza stanje je mnogo povoljnije. Vanjski dug je veći za 5,8 puta od 30 % vrijednosti izvoza. U Hrvatskoj inozemni dug premašuje vrijednost BDP za 7 %.
Vanjski dug je za 19,5 puta veći od 30 % vrijednosti izvoza. U Srbiji inozemni dug iznosi 95 % vrijednosti BDP. U odnosu na vrijednost 30 % izvoza vanjski dug je veći za 8 puta. U Crnoj Gori inozemni dug iznosi oko 80 % BDP. U odnosu na vrijednost 30 % izvoza vanjski dug je veći za više od 23 puta. U Makedoniji vanjski dug sudjeluje u BDP sa 70 %. Vanjski dug je veći od 30 % vrijednosti izvoza za 7,5 puta.
Treba li se BiH zabrinuti zbog visine vanjskog duga? Koje mjere je neophodno poduzeti da izbjegnemo dužničko ropstvo?
-Vanjski dug od oko 15 milijardi KM i platni deficit od oko 7 milijardi KM daju inozemnu zaduženost Bosne i Hercegovine od oko 22 milijardi KM. Mjereno BDP spadamo u red visoko zaduženih zemalja. Vanjski dug u BDP (26 mrd. KM) sudjeluje sa 85 %. Mjereno obujmom izvoza stanje je sasvim drugačije. Ako je gornja mjera zaduženosti na razinu od 30 % izvoza (8 milijardi KM) onda smo preko 9 puta zaduženiji iznad gornje opasne granice zaduženosti.
Koliki je stupanj zaduženosti i kojom brzinom tonemo u dugove vidi se i u razlici prirasta spoljnog duga i BDP. Posebno u zadnje vrijeme vanjsko zaduživanje je vrlo ubrzano dok BDP skoro da ne pomiče u svom rastu. U cjelini je izgubljena materijalna osnova zaduživanja. Trebalo bi obrnuto. Da BDP znatno brže raste od rasta inozemnog duga što bi omogućavalo njegovu otplatu i pozitivan ostatak za razvoj.
Sve ovo govori da smo ušli u stanje dužničkog ropstva. Već smo ušli u spiralu dugova. Dižu se novi krediti za otplatu dospjelih rata.
Zbog nemogućnosti da se otplata vrši iz prirasta tekućih dohodaka ona se ostvaruje na račun umanjenja vrijednosti kapitala pokazano kroz rasprodaju prirodnih i radom stvorenih bogatstava, propadanje poduzeća, porast siromaštva i nezaposlenosti, smanjenje plaća sve zbog rasta poreza i slično što su pouzdani pokazatelji našeg dužničkog ropstva.
Dodatna teškoća naše inozemne zaduženosti je u nemogućnosti upravljanja vanjskim dugom.
Valutni odbor ne posjeduje monetarne nadležnosti koje bi omogućavale prilagođavanje deviznog kursa i ostvarivanje drugih mjera ograničavanja uvoza na jednoj, a stimuliranja izvoza na drugoj strani.
Sasvim suprotno. Čvrst administrativni devizni kurs, u okolnostima rasta inozemne zaduženosti, uvećava vrijednost domaće valute što smanjuje izvoz, a uvećava uvoz. Inozemni novac i robe su sve jeftinije što stimulira zaduživanje i uvoz. Sve do konačnog ekonomskog sloma koje vrijeme nije daleko.
Sustav koji nas je uveo u dužničko ropstvo nije nas u stanju iz njega izvesti. Da bi se iz njega izašlo potrebno je promijeniti cjelokupni gospodarski i politički sustav. To neće biti lako. U zlo se lako uđe, ali se iz njega veoma teško izlazi. O promjeni sustava kao načina savladavanja naše krize, gdje je i izlazak iz dužničkog ropstva biće više riječi kasnije.
Kako bi izgledalo da BiH proglasi bankrot?
-Kada bi rješenje bilo u bankrotu svijet bi drugačije izgledao. Ne bi bilo ovolike zaduženosti i siromaštva. Problem je što bankrot ne oslobađa od obaveza. One neprekidno rastu (kamate) što ne dozvoljava oporavak. Između ostalog i zbog inozemne ekonomske blokade, u kojima okolnostima bi razvoj bi nemoguć.
Zbog toga se ni jedna zemlja, i u okolnostima krajnje zaduženosti, nije odlučivala na mjeru bankrota. Jer čim bi se, u slučaju eventualnog oporavka, stekli uvjeti za vraćanje duga otplatne rate bi stigle u uvećanom iznosu te bi ponovo ugušile razvoj. Mnogo je privlačnija misao američkog nobelovca Džozefa Štiglica, koji predlaže da manje razvijeni prestanu sa otplatama ovog bezvrijednog novca. I pored pune ekonomske opravdanosti ovakve misli još uvijek nema te vrste pokušaja.
Kako komentirate činjenicu da su države bivše SFRJ danas zajedno pet puta više zadužene nego bivša država 1990. godine?
-U pojedinim razdobljima ostvarivali smo najbrži gospodarski rast na svijetu. Brži od Koreje. Za kratko vrijeme (manje od 50 godina) od krajnje nerazvijene zemlje (350 $/stanovniku) stigli smo do razine ekonomske racionalnosti – srednje razvijene zemlje (2.500 $/stanovniku), što je posebno važno, sa izuzetnom socijalnom sigurnosti i pravednosti.
U toj mjeri spojiti ekonomsku racionalnost sa socijalnom pravednosti i sigurnosti nije uspjelo ni jednoj razvijenoj zemlji. Mnogi su upućivali poglede u našem pravcu. Neki čežnjive, neki zabrinjavajuće.
U zadnjem koraku stiže spremnost za promjenu gospodarskog i političkog sustava mirnim putem. Da komunistički politički monopol ustukne i prepusti vlasništvo u gospodarstvu radnicima i građanima.
„EU je pogrešan i štetan projekat. To je globalistički projekat oživljavanja slobodnog tržišta sa svim svojim pogubnostima, o čemu su svoje sudove izrekli najveći ekonomski umovi današnjice. Američki nobelovac Džozef Štiglic ističe i da je globalizam (ovdje EU) gori i od komunizma i od fašizma i da će mnogo ljudi propatiti prije nego što propadne. Norveški ekonomista Erik Reinert misli da je ovo nastavak hladnog rata i da predstavlja genocid nad malim manje razvijenim narodima. Brojna su i ostala negativna mišljenja“
Da se ostvari potrebna privatizacija. Prijetnja za ostvarivanje izuzetne racionalnosti i socijalne pravednosti. Prijeteći primjer za ugled, za temeljnu promjenu svijeta. I moralo se zaustaviti. I počeo je rat. Sada nam je nametnut povijesno prevaziđen gospodarski sustav individualne kao najneracionalnijeg oblika privatne svojine, pod kojim teretom se ruši moderno gospodarstvo, bez nade za oporavak, ukoliko ne dođe do pozitivne sistemske promjene.
Izvršena je privatizacija prodaje.
Umjesto razvoja, nerazvoj. Umjesto slobode, ropstvo. Posebno ropstvo od domaće vlasti kao najokrutnijeg kolonizatora. Na međunarodnoj sceni pliva bezvrijedan novac kojim se, prvi put u ljudskoj povijesti, najuspješnije zarobljavaju manje razvijeni. Teret zarobljavanja se prenosi na domaću vlast. Na temelju bezvrijednog novca na vlast se dovode nesposobne vlade koje izražavaju izuzetnu spremnost da vlastitim narodima čine najveća i najokrutnija zla samo da bi ostale na vlasti.
Uvučene u kriminal (posebno na osnovi privatizacije prodaje) počinju se bojati vlastitog naroda i okreću se inozemnim centrima moći, inozemnim izvorima svog opstanka, gdje je bezgranično zaduživanje veoma izdašno izvorište. Formira se gospodarska i politička elita koja je, umjesto razvoja, okrenuta preraspodjeli u vlastitu korist. Siromaštvo u koje narod propada pogodna je osnova nametanja vlastitog političkog monopola. Na temelju političkog zapošljavanja i uvjetovanja stvara se dovoljan broj ovisnih za trajnije ostajanje na vlasti. Narodu sve gore, a pogrešna vlast sve stabilnija.
To je težak paradoks, ali i težak teret ovog vremena. Zaduživanje se javlja najpouzdanijim pokazateljem ekonomskog, političkog i društvenog propadanja, čiji konačni završetak je u gubitku suvereniteta, u dužničkom i kolonijalnom ropstvu.
Nisu crnci siromašni zato što su crnci. Crnci su siromašni jer su korumpirani, jer imaju korumpirane vlade, kaže Erik Reinert, norveški ekonomista. Imamo izuzetnu priliku da postanemo crnci Europe.
Kakvo je Vaše mišljenje o ekonomskoj politici bh. vlada, odnosno rješenjima koje one nude za probleme s kojima je bh. ekonomija već godinama suočena?
-Vlada bh nema ekonomsku politiku. Ono što je na vidjelu je niz pojedinačnih mjera iznuđenih izuzetnim socijalnim pritiskom, prije svega iz pravca nepodnošljive nezaposlenosti.
Ekonomska politika je završni čin gospodarsko-sustavnik i dugoročnih strateških ciljnih ekonomskih i socijalnih odnosno moralnih i etičkih opredjeljenja.
Ako je gospodarski sustav međuovisnost i međuodnos čimbenika proizvodnje, subjekata, institucija i djelatnosti kojeg uspostavlja vlada posredstvom tržišnog reguliranja prije svega sa stanovišta obuzdavanja individualne pohlepe da bi se unaprijedile društvene dobrobiti onda je moguće primijetiti skoro potpuno odsustvo djelovanja vlade. Umjesto promoviranja društvenih ciljeva cvjeta individualna pohlepa.
Društvo i gospodarstvo su prepušteni opasnim hirovima nereguliranog tržišta što ograničava ekonomsku racionalnost i potiče društvene nepravde.
Primjetna su čak štetna djelovanja. Od kada je individualna privatna svojina dobila položaj presudne svojine, a pojedinac proglašen odlučujućim nositeljem, država i ne radi ništa drugo nego pljačka narod i ta bogatstva prenosi u ruke pojedinaca. Uzaludno se nadajući da će pojedinci bogateći sebe bogatiti i društvo. Suglasno svoj pohlepi pojedinci se bezgranično bogate skrivajući i iznoseći ta bogatstva iz zemlje. Gospodarstvo ostaje bez potrebnog razvoja, bez svog kvalitetnog nositelja i vlasnika.
Sa tog stajališta stanje u kojem se nalazi naše gospodarstvo i društvo izuzetno je teško. Vlada opći sistemski bezizlaz. Nema ni osnovnih naznaka o promjeni i uspostavljanju potrebnog nam novog gospodarskog sustava. Prihvaćajući individualnu svojinu kao osnovnu svojinsku instituciju i pojedinca kao odlučujućeg vlasnika vlada se zapravo opredijelila za gospodarski sustav devetnaestog stoljeća zaboravljajući i zanemarujući sve opasne posljedice do kojih je to i dovelo.
Slobodno tržište ne gradi nego razara gospodarstvo i društvo. Vodi ga u opasnu bezizlaznu krizu. Izuzetne su pouke povijesti. Devetnaesto stoljeće slobodnog tržišta je proglašeno najcrnjim stoljećem europske povijesti. Slobodno tržište se smatra osnovnim krivcem pojave dva svjetska rata, pojave fašizma i komunizma u Evropi. Svojim negativnim ekonomskim djelovanjem slobodno tržište je dovelo do skoro potpunog uništenja gospodarstva, do najveće ekonomske krize tridesetih prošlog stoljeća. Od tada ni jedna zemlja ne riskira slobodno tržište kao temelj svog gospodarskog sustava.
Na djelu su veoma oštra tržišna reguliranja gdje se suglasno moralnim i vrijednosnim opredjeljenjima definiraju društveni i ekonomski ciljevi u čijoj podlozi je skup raspoloživih faktora ekonomskog razvoja sa svojim subjektima, institucijama i djelatnostima kao cjelovitosti gospodarskog sustava. Takvog gospodarskog sustava mi nemamo ni na pomolu.
Vlada ne zna kako da prirodna i radom stvorena bogatstva spoji sa stanovništvom koje je željno rada. Ona rasprodaje prirodna bogatstva pojedincima i strancima, stvorena materijalna bogatstva, posebno njegov najvredniji dio (industriju), uništava (stečaji i slično), a narod drži nezaposlenim. Pri tome ne vidi da je to potpuno suprotno europskoj stvarnosti. Tamo su prirodna bogatstva u pretežnom i potpunom vlasništvu države, a o rasprodajama nema ni govora. Gospodarstvo i posebno industrija je okružena nizom zakonoskih i materijalnih povoljnosti, prije svega monetarnih i fiskalnih, kako bi dala što bolji rezultat. Kod nas o tome skoro ni riječi.
Toliko razorno djelovanje individualne privatne svojine skoro da ne privlači nikakvu pozornost što dobiva i teško moralno značenje.
Pravo je iznenađenje sa kojom hladnokrvnosti i ravnodušnosti na propadanje gospodarstva i naroda gledaju oni koji su izabrani i zakleli se na služenje narodu i njegovoj dobrobiti. Vlada ne primjećuje da je na Zapadu nositelj ne pojedinačna privatna nego kolektivna privatna svojina, masovno dioničarstvo građana i radnika, na kojoj svojinskoj osnovi izrastaju njihova krupna poduzeća kao nositelji razvoja.
Mi se bavimo malim i srednjim preduzećima što je krajnja ekonomska besmislica. Mala i srednja preduzeća bez velikih nemaju svoju ekonomski temelj. Samo sa krupnim i mala i srednja dobivaju svoj ekonomski smisao.
„Vlast se neće dobrovoljno razvlastiti. To je sustav koji bogati usku političku i privrednu elitu, a siromaši narod. Stečeno, nezarađeno i nezasluženo će se žestoko braniti“
Umjesto da brine o razvoju, o izgradnji potrebnog gospodarskog sustava vlada se opredijelila da iz dugova gradi „infrastrukturni gospodarski okvir“. Graditi infrastrukturu bez gospodarstva, poznati je put propadanja u kolonijalno ekonomsko ropstvo. Vlada je svom snagom zapela u tom pravcu. Gospodarstvo gradi infrastrukturu, a infrastruktura, sama po sebi, ne gradi gospodarstvo. Posebno kada se infrastruktura gradi zajmovima koji opterećuju gospodarstvo. Pitanje optimalnosti odnosa ovdje je potpuno izostalo.
Vlada bh je okrenula leđa gospodarstvu i ne brine je njegovo propadanje. Nema ni približnih naznaka naporima da se tu nešto značajnije promijeni. Vlast koja je proizvela ovakav sustav sigurno je da ga neće dobrovoljno napustiti. Vlast se neće dobrovoljno razvlastiti. To je sustav koji bogati usku političku i privrednu elitu, a siromaši narod. Stečeno, nezarađeno i nezasluženo će se žestoko braniti.
Čitav problem je što na političkom horizontu nisu primjetne nove stranke koje u sebi, svojim programima, nose garancije poželjne sustavne promjene te da je narod u stanju da to prepozna. Da se sustavna promjena ostvari političkim sredstvima, promjenom vlasti u listopadu.
Zbog toga ostaje opasna budućnost da se vlast, način vladanja promijeni nasilnim sredstvima. Da narod općom pobunom ustane u vlastitu odbranu od pogrešne i štetne vlasti.
Umjesto neosnovanih očekivanja da će slobodno tržište graditi gospodarstvo bh vlada bi se morala okrenuti na drugu stranu. Morala bi stati u središte i preuzeti odgovornost za razvoj gospodarstva.
Nitko ne zna ili jednostavno neće da kaže koliko košta neviđeni administrativno-birokratski aparat u BiH? Koje je po vama rješenje za isti?
-Onaj ‘ko je pravio državu Bosnu i Hercegovinu nije je pravio da bude uspješna. Napravljena je jedna razvalina koja je nesposobna za bilo kakva značajnija ekonomska i demokratska dostignuća. U izuzetnoj sistemskoj nedovršenosti široke su mogućnosti da vlast pravi i najveće štete, a da je se u tome ne može spriječiti, što se odnosi i na ovoliku prekomjernu adminstraciju.
Otpuštanje ljudi sa posla ili smanjenje plaća nema izgleda za uspjeh. Sustav koji je stvorio problem nije u stanju i da ga riješi. Ne postoji sistemska prisila koja bi postojeću vlast primorala da to učini. Ovdje se otvara i suštinsko ekonomsko rješenje ovog problema. Problem ekonomskog razvoja se ne rješava smanjenjem potrošnje, što bi se ovdje dogodilo u slučaju pukog otpuštanja ovih radnika ili smanjenjem njihovih plaća. Obrnuto, za razvoj je potreban rast potrošnje, odnosno rast zaposlenosti.
„Onaj ‘ko je pravio državu Bosnu i Hercegovinu nije je pravio da bude uspješna. Napravljena je jedna razvalina koja je nesposobna za bilo kakva značajnija ekonomska i demokratska dostignuća“
Da bi se problem uspješno riješio potrebno je da se ušteđena sredstva na osnovi smanjenja broja državnih službenika i njihovih plaća, ta sredstva preliju u realni sektor u kojem bi se višestruko povećao broj zaposlenih. To je moguće učiniti na osnovi uplate 30 % iz proračuna u investicijske fondove. Oduzimanjem ovih sredstava izvršio bi se značajan pritisak na plaće i zaposlenost u administraciji.
Na drugoj strani ta sredstva, upotrebljena kao investicije u realni sektor, donijela bi uvećanje materijalne vrijednosti (BDP) za bar četiri puta kao i rast zaposlenosti za 2 -3 puta.
To bi uvećavalo ukupnu zaposlenost, odnosno uvećavalo ukupnu potražnju koja je od presudne važnosti za stimuliranje gospodarskog razvoja. Ubrzo bi se, na temelju tih investicija, stiglo do optimalnog odnosa zaposlenih u državnoj administraciji i realnom sektoru gospodarstva što je važna pretpostavka ukupne razvojne racionalnosti. Na osnovi ove sustavske izmjene (investicijski fondovi) riješio bi se problem prekomjernosti naše administracije.
U cijeloj regiji Balkana došlo je do pada stranih investicija, osobito u BiH. Šta su glavni uzroci?
-Potpuno su neutemeljena očekivanja da ćemo se razviti na temelju stranih investicija. Da razvijeni grade sebi konkurenciju?
Kada bi se problem manje razvijenih uspješno rješavao stranim investicijama svijet bi sasvim drugačije izgledao. Ne bi bilo siromašnih i ovolike prezaduženosti. Problem je obrnut. Strane investicije su štetne. Dovode do nerazvoja i prezaduženosti manje razvijenih.
Istraživanja prof. Jože Mencingera na aktuelnom primjeru osam istočnoevropskih zemalja govore da na svakih 1.000 KM rasta sudjelovanja stranih investicija u BDP, BDP se smanjuje za 32 KM. Brojna su i druga istraživanja koja govore o štetnosti stranih investicija. O tome svjedoče i mnogobrojna iskustva. Samo su zemlje, koje su se zahvalile uslugama MMF i Svjetske banke, i okrenule se vlastitim finansijskim izvorima, ostvarile uspješan razvoj.
Nije cilj stranih investicija da potaknu razvoj u krugu manje razvijenih nego obrnuto da dovedu do nerazvoja. Zbog toga one imaju ograničeno djelovanje.
Onda kada taj svoj cilj ostvare u jednoj, prelaze u drugu zemlju. Očito je da su taj svoj cilj nerazvoja kod nas ostvarile. O tome jasno govori struktura inozemnog investiranja. Uglavnom su to investiranja u infrastrukturu, državnu administraciju, društvene djelatnosti, ali skoro nikako u gospodarstvo.
Budući da je ostvaren cilj nerazvoja nije moguće očekivati nova značajnija inozemna investiranja kod nas. Sada smo mi prepušteni sami sebi da svu akumulaciju koja nam je potrebna za razvoj, upotrebljavamo za otplatu dugova. Odlivom ovog novca u inozemstvo pravi se višestruka šteta, zbog nemogućnosti ostvarenaj multiplikatora investicija. Svaka marka upotrebljena za investicije pravi bar četiri marke BDP. Kada se ona odlije (otplata kredita) ne gubi se tako jedna nego četiri KM.
Postoje li neki strateški projekti od regionalnog karaktera od značaja za oba entiteta, za BiH, a i zemlje u okruženju, a koji mogu otvoriti novi investicijski ciklus u regiji?
-Mi smo mali prostor, sada politički veoma usitnjen što donosi ekonomsku neracionalnost. Postojeće stanje političkog, koje je na suprot ekonomskom, nije dugoročno održivo. Budućnost je sigurno na strani potrebe potpunije regionalne saradnje i ekonomskog integriranja.
To je ekonomska nužnost koja na kraju uvijek pobjeđuje. U normalnim okolnostima ekonomsko je iznad političkog, odnosno političko treba da doprinosi racionalnosti ekonomskog. Jedna od bitnih karakteristika šireg prostora bivše SFRJ je u njegovoj komplementarnosti, što prirodno upućuje na potrebu intenzivnije međusobne ekonomske saradnje, odnosno stvaranja investicijskog ciklusa na razini šire regije.
Prije rata i malo značajniji proizvod je ostvarivan u suradnji dvije ili više republika. Budućnost je sigurno na toj strani. Plovni put Sava na primjer, sigurno je jedan od regionalnih projekata. Na međuentitetskoj razini prisutna je potreba brojnih zajedničkih ekonomskih bavljenja (poljoprivreda i prehrambena industrija, drvna industrija, energetika i slično).
Možemo li sami pronaći izlaz iz krize, ili je nužna intervencija međunarodne zajednice?
-Moramo sami pronaći izlaz iz krize. Sve što nam je do sada učinila međunarodna zajednica je pogrešno i štetno. Može se slobodno reći da su stranci i njihovo djelovanje osnovni uzrok pojave ove krize.
Prije svega se to odnosi na njihovu odlučujuću ulogu u provođenju privatizacije i uspostavljanju i održavanju nesposobnih vlada.
Da bi se pronašao izlaz iz krize mora se utvrditi njezin karakter. Ovo nije prolazna, konjukturna kriza karakteristična za tržišna gospodarstva, kako nam je želi predstaviti domaća vlast. Ovo je kriza sustava koja udara u same temelje društva prijeteći njegovom opstanku. To je kriza koja nezaustavljivo vuče na dole do krajnjih granica, do potpune, čak i biološke ugroženosti stanovništva.
Kako je sistem sadržan u svojini sav problem se svodi na izgradnju kod nas nedostajuće masovne dioničarske (korporativne) svojine. Ekonomija je kao tehnologija. Pod istim zakonskim i svojinskim uvjetims daje približan rezultat.
U Njemačkoj ima oko 2,1 milijuna poduzeća od kojih su: 1,5 milijuna mala, u individualnoj privatnoj svojini, 260.000 su društva lica, 260.000 su društva sa ograničenom odgovornosti (srednja) i samo 1.717 preduzeća spada u grupu krupnih, zasnovanih na masovnoj dioničarskoj (akcionarskoj) svojini građana i radnika. Tih 1.717 krupnih pravi znatno veću materijalnu vrijednost od svih 1,5 milijuna malih u individualnoj privatnoj svojini.
Da bi bili uspješni nužno je da izgradimo ovu cjelovitu svojinsku i veličinsku strukturu u gospodarstvu. Nama nedostaje masovna dioničarska (akcionarska) svojina kao osnova izgradnje krupnih preduzeća. Dva su načina da se to ostvari: reprivatizacija i investicijski fondovi.
Kupcu poduzeća je potrebno priznati realan iznos uplate kao dioničarski ulog u ukupnoj vrijednosti preduzeća u postupku privatizacije. Ostali neotkupljeni dio 50 % podijeliti radnicima, a 50 % prenijeti u investicijski fond društveno-političke zajednice radi kasnije prodaje građanima uz popuste.
Drugi način su investicijski fondovi društveno-političkih zajednica na osnovi uplate 30 % iznosa proračuna. Uz garancije proračuna na isplatu minimalnih oko 7 % dividendi u ovim investicijskim fondovima prikupila bi se značajna investicijska sredstva i okupio značajan broj dioničara. Dioničarstvo bi se raširilo kroz narod i radnike.
Stvorila bi se masovna racionalna socio-ekonomska osnova što je prva pretpostavka ukupne političke i ekonomske uspješnosti. Zapad je počeo izmicati u razvoju upravo onda kada je u svoj razvoj uključio masovnu dioničarsku/akcionarsku svojinu. Kako inače objasniti činjenicu da u okolnostima višepartijnosti mi propadamo, a Zapad napreduje. Pretpostavka uspješne višepartijnosti je u raširenoj racionalnoj socio-ekonomskoj osnovi, masovnom dioničarstvu. Bez toga se višepartijnost pretvara u svoju suprotnost. Umjesto u razvoj to vodi u nerazvoj i zla svake vrste.
Kod nas se stalno priča o EU integracijama i one se vide kao rješenje svih naših problema. Što bi nam u ekonomskom smislu članstvo donijelo?
-EU je pogrešan i štetan projekat. To je globalistički projekat oživljavanja slobodnog tržišta sa svim svojim pogubnostima, o čemu su svoje sudove izrekli najveći ekonomski umovi današnjice.
Američki nobelovac Džozef Štiglic ističe i da je globalizam (ovdje EU) gori i od komunizma i od fašizma i da će mnogo ljudi propatiti prije nego što propadne. Norveški ekonomista Erik Reinert misli da je ovo nastavak hladnog rata i da predstavlja genocid nad malim manje razvijenim narodima. Brojna su i ostala negativna mišljenja.
Svi se slažu da mu trajanje, zbog svoje izuzetne agresivnosti, nije dugo. Ali da će njegovo propadanje biti veoma teško i dramatično. Neki (Džordž Soroš) misle da će to završiti po modelu općeg dar-mara, po modelu bokserskog pokreta, rata svih protiv sviju. Samo možemo poželiti da se to ne obistini.
Hoće li BiH za desetak godina biti dio EU?
-Ne vjerujem u preživljavanje projekta EU i uključivanje Bosne i Hercegovine u njega. Mi smo već na koljenima, a još nismo ni blizu priključenja. A oni koji su se prije nas priključili samo su još brže ekonomski propadali. Model slobodnog tržišta, na kojem je utemeljen projekat EU, je opasna povijesna prošlost koja ni sada ne može da donijeti ništa dobro.
To je model potkupljivanja domaće političke i gospodarske elite da kolonizira vlastite narode. Očekujem brzo otrežnjavanje i odbranu naroda od takvih vlada.
Ovaj smrad turski RACIC samo zakazuje sastanke,a nemrda od tastature,pa stvarno je nevjerovatno kako klosar smrdi.
Јебем ти матер расистичку и болесну!
Какве везе има то што је Рачић турчин?
mury
Što ne dođe džukelo u bolero, da ti jebem mater majčinu!
Lako ti je preko tastature junak biti!
Niko krupno ko poturčeno pseto mury ne laže
Dođi u trebinje, mater ti jebem u majci, pa se pravi heroj!
oroze Nosi se u tri pičke materine!
A ovo poturičko pseto bi mogao jednom u životu da bude hrabar i da dođe u trebinje, da vidimo to njegovo junaštvo!
A ne kao da pas laje, a pizda ne smije nosa iz kuće pomoliti!
Ispričah čovjeku prije par dana da se idem naći sa nekim poturčenim psom koji kaje na Republiku Srpsku, a priča da se šeta po trebinju…
Razbucali bi te bjedniče jedan, da te nikad niko ne bi sastavio!
mury
Naprčim ti se djeteta, siđi u trebinje s brgata ako muda imaš!
Onaj radovan karadžić je najveće govno što postoji! Kada smo mogli ova govna zgaziti ko muhe, on bi nas zaustavljao pred goraždom, sarajevom, bihaćom…
Kako ne pobismo gamad poturčenu kad smo mogli, kada su ko pizde bježali!
Пљачка и пљачкаши, и нису никаква НН лица него влада РС и предсједник РС-а, удружени злочиначки подухват против народа РС.
Koji crni porez na sirmašne i nezaposlene.
Jedino je rešenej da parazutskog budžetarskog bagri skine 50% plate, a naročitoj onoj parazitskoj bagri po školama i kojekakvim smećem od državnih fakulteta da ne isplaćuje njihov izležavanje kod kuće preko juna, jula, avgusta i janauara. Nigdje nema da se 4 mjeseca leži kući a prima od 1000-3000 KM plata.
РС моћи ће се задуживати и више од дозвољеног лимита, уколико тај новац иде за финансирање санације штете од поплава.
Kao da su molili zajedno da se poplave dese jer sada imaju neophodan manevarski prostor za nova zaduzenja…
Racicu turcine napusis se kurcine… vidis li klosaru turski da sam sebi odgovaras na komentare…4 puta zaredom sam sa sobom razgovaraš.Stoko jedna turska, furaš da si došo na dogovoreno, a i vrane na grani a i na frontalu znaju da si pizda obična i da se nisi pojavio na dogovoreno.Ja sam u starom gradu 3-4 sata dnevno, prođem sve kafiće u Trebinju, al Racic peder nikako da se pojavi.Stoko jedna brđanska idi kući čuvaj mater, eto Dodika i opet ti kažem Račiću turčine napuši se kurčine.Ako mene tražiš evo me na Ivanici na granici dođi klošaru i traži Murija…(nebitno kojeg carinika pitaš) i opet Račiću turčine napuši se kurčine..