Приједлог за нову индустријску политику

Конфедерација синдиката РС изнијела је приједлоге за повећање индустријске производње.

За заустављање пропадања индустријских капацитета, морамо извући неке поуке, користећи научене лекције из прошлости, при чему се залажемо за:

1. Да се прекине досадашња пракса у области приватизације, јер досадашња приватизације у већини случајева се односила на прибављање погодних локација за људе који су приватизовали имовину, те су све урадили да угасе програме, отпусте људе и наставе са уносним пословима за властите интересе, често неплаћајући порезе и основна давања,
• најхитније завршити процес приватизације,
• инсистирати на доследном провођењу уговора и предузеимати акције мониторинга,
• у случају кршења и минималних отступања, уговоре раскидати.

2. Да се заустави пропадање предузећа и напусти досадашња политика „спасавања фирми које нису могле преживити на тржишту“ уз огромна улагања, а при том је евидентан изостанак реалне воље, стручности и ангажмана унутар њих самих. Поред енермних директних улагања у овакве фирме, много средстава је уложено кроз одлагања пореских обавеза, одлагања плаћања пореза и доприноса, одлагање плаћања за комуналне услуге, струју, воду…

3. Да се окренемо развоју, што је могуће само под надзором и уз помоћ државе, јавно приватним партнерством односно станим инвестицијама, које треба привући. Било би најбоље ослонити се на развој страних фирми или ићи у свијет и гладати шта се како ради.

4. Питање ефикаснијем и осмишљеном процесу реприватизације (куповини многих предузећа од стране Владе) јер Влада купује предузећа и ништа битно не преудузима да би се оне учиниле ефикасним. Чињенице и искуства из купљених предузећа говоре да „нова предузећа“ не могу пословати на старим основама, јер да су могле не би пропале. Влада је постала најбољи купац, али лош управљач, зато треба:
• Осмислити одговор на питање шта са купљеним предузећем, прије уласка у процес куповине,
• Смишљено куповати фирме од стране Влада, што подразумијева, постојање плана реструктуирања и реинженејринга, са циљем да се у функцију стави имовина огроме вриједности. Реструктуирање и инжињеринг су болни процеси и у суштини значе почињање из почетка на савим новим, тржишним основама.
• реструктуиране фирме треба да воде стручни и добро плаћени људи, да полажу рачун Влади како власнику.
• Предузећа треба помагати и јачати са цилејм да постану јаке и модерне те као такве, постану носиоци развоја и коперације одређених простора,
• у новим реструктуираним фирмама, задржати само програме који се уз брза иновирања могу, упустити у тржишну утакмицу на свјетским тржиштима,
• програме који се „напусте“ реструктуирањем повјерити малим предузећима и са њима успоставити кооперантске односе; што се своди на стимулисање предузетништва,
• основати фонд за развој реприватизованих фирми.
• Након што овакве фирме буду ојачане продавати их, а зарађени новац улагати у реприватизовани фонд.

5. Укључивањем факултета и института стимулисати иновационе активности у предузећима, школовање инжењерског и мајсторског кадра.

6. Изналажење тржишта путем конзуларно дипломатске мреже.

7. Јавне набавке, прилагодити потребама домаћих предузећа.

8. Пореску политику подесити да се плаћа велики износ на имовину која није у употреби, а стимулисати путем пореских олакшица фирме које користе ресурсе,

9. Стварање погоднијег пословног окружења:

• Смањити таксе и порезе,
• Донијети законе, где би стварали услови да сваки пословни подухват буде сигуран, где би се плаћало на вријеме, где би се извшавали налози суда

10. Растеретити предузећа претварањем дуга у акцијем (од нагомиланих обавеза из прошлости),

11. Са декларативне подршке и јалових обећања према малим и средњим предузећима, прећи на конкретне облике подршке, јер их сада само гушимо бројним таксама, порезима, доприносима и бројним баријерама, те тако присиљавамо на „рад на црно“ и у обиму који је потребан за пуко преживљавање њихових власника

12. Оваква опредјељења, подразумијевала би и:
• Да се са рјешавњем социјалних проблема пређе на рјешавање привредних, те да се у односу на административне послове почене да фаворизује производни рад
• Смањење администрације, која се нагомилала у огромном-неподношљивом броју, а запослена по проблематичним критеријумима
• Већа улога локалних заједница за развој и запошљавање на својој територији, а не само измишљање нових такси и њихово убирање
Све набројане активности и замисли могу бити проведени уз помоћ и материјалну подршку Владе, а један од сценарија је да се у оквиру Министарства успостави одјељење за развој које би радило на осмишљавању горе наведених активности.

Да је све набројано могуће, потврђују примјери из Србије (ФИАТ и многи други). У том циљу и ми треба да искористимо „пресељења прљавих индустрија“ из ЕУ, о чему се прича и ових дана, нпр. трактори и вагони из Пољске.