Потрага за авионом открила нове плутајуће депоније смећа

Потрага за малезијским авионом непланирано скренула пажњу на огромне количине смећа које плута океаном.

Стотине објеката који су током потраге примијећени и за које се сумњало да су дијелови несрећног авиона, били су расходована опрема за риболов, дијелови теретних контејнера, или пластичне вреће, а све заједно наводи на закључак да у свјетским морима има много више смећа него што се мислило. Већина је пластика.

"Ово је први пут да цијели свијет гледа и зато је ово добра прилика за људе да разумију како је океан депонија смећа", каже Кетлин Дохан, из истраживачког центра у Сијетлу, за Нац. Географију. Она се бави мапирањем површине океана и онога што се налази на њој. Проблем постоји у свим океанским басенима.

Потребно је око десет година да објекти који плутају морем "мигрирају" и групишу се у регионе који постају својеврсне територије плутајућег смећа какве имају и Атлантски и Тихи океан. И то по двије – једну на југу, једну на сјеверу.

Иста таква област плутајућег ђубрета у Индијском океану налази се отприлике на пола пута између Африке и Аустралије.

Ове "мрље" су заправо огромне зоне гдје крхотине и смеће слободно плутају, и циркулишу у континуитету.

Највећа је тзв. "Велика пацифичка мрља смећа".

У прошлогодишњој транс-пацифичкој трци јахти од Лос Анђелеса до Хонолулуа на Хавајима, учесници су наишли на телефонске стубове и дрвени отпад који су ту стигли "захваљујући" великом земљотреси и цунамију у Јапану 2011. године. Смеће се груписало у мрљу величине Тексаса, на пола пута имеђу Хаваја и Калифорније.