Постоји веза између реуматоидног артритиса и астме

У свјету од астме пати више од 235 милиона људи, а то је уједно и најчешћа хронична болест међу дјецом, подаци су Свјетске здравствене организације (СЗО).

Лијек који се користи у лијечењу реуматоидног артритиса, би можда могао да помогне и обољелима од астме, саопштио је тим аустралијских истраживача.

Научници су открили два мутирана гена која би могла да представљају предиспозицију за оболјевање од астме, извјестила је новинска агенција Ројтерс.

У свијету од астме пати преко 235 милиона људи, а то је уједно и најчешћа хронична болест међу дјецом, подаци су Свјетске здравствене организације (СЗО).

Стручњаци Квинслендског института за медицинска истраживања из Бризбејна, предвођени Мануелом Фереиром, су упоредили узорке ДНК 58.000 људи из Аустралије, Европе и Сједињених Америчких Држава, како обољелих од астме тако и оних који немају ту болест, утврдивши две области ДНК које су увек различите код астматичара у односу на особе које не пате од те болести.

За један од гена у питању је познато да је у вези с реуматоидним артритисом, што је навело аустралијске истраживаче на идеју да би лек тоцилзумаб, који се користи против те болести, могао такође да делује против астме.

Овај лек, познат под брендом актембра који производи компанија "Рош", делује на известан молекула у тјелу под називом рецептор интерлеукина-6, чиме смањује запаљенски процес код обољелих од реуматоидног артритиса.

То би по аустралијским стручњацима, могла да буде добра стратегија за превенцију или смањивање инфламаторног процеса и код астме, што би тек требало провјерити.

Осим генетских, остали ризични фактори за астму су удахнуте супстанце које би могле да изазову алергијску реакцију или да иритирају ваздушне путеве, као што су дувански дим, иритирајуће хемикалије на радном мјесту и загађен ваздух.