РС: Надзор над одржавањем зграда у рукама комуналне полиције

Приједлогом закона о одржавању зграда, који је Влада Републике Српске утврдила на посљедњој сједници, јасно су одређене надлежности грађевинске инспекције и комуналне полиције, јер су се до сада неке од њих преклапале, како би се јасније могла вршити контрола поштовања овог закона. Прописано је да комунална полиција, између осталог, врши надзор над одржавањем зграда, фасада […]

недеља, септембар 11, 2011 / 13:53

Приједлогом закона о одржавању зграда, који је Влада Републике Српске утврдила на посљедњој сједници, јасно су одређене надлежности грађевинске инспекције и комуналне полиције, јер су се до сада неке од њих преклапале, како би се јасније могла вршити контрола поштовања овог закона.

Прописано је да комунална полиција, између осталог, врши надзор над одржавањем зграда, фасада и кровова и радовима који захтијевају хитну интервенцију, наводи се у образложењу овог законског приједлога.

Приједлогом закона су као органи управљања зградом предвиђени скупштина, управни одбор и управник, чије се наглежности сада детаљније прописују.

Прописана је обавеза да се као аконтација за трошкове одржавања издваја мјесечни износ од минимално 0,2 КМ по метру квадратном, да се о приходима и расходима одржавања зграде води евиденција у коју имају право на увид сви етажни власници зграде, а извјештај се скупштини подноси најмање једном годишње.

Казнене одредбе су проширене, па ће тако бити могуће изрећи прекршајну казну за етажне власнике и заједницу етажних власника, али и посебну казну за предсједника заједнице, ако не испуњава обавезе према овом закону.

Законским рјешењем је предвиђено да се заједница станара сада може основати за једну или више зграда и да је довољан 51 одсто етажних власника да се оснује заједница, а остављена је могућност да се заједнице станара могу конституисати у року од годину дана. Овај законски приједлог треба да, осим стамбених зграда, уреди одржавање и управљање и другим зградама као што су пословне зграде, зграде са гаражама и слично, чиме би се уредила шира област и избјегла потреба за доношењем нових посебних прописа.

У Приједлогу закона понуђено је рјешење којим се обрасци уговора о оснивању заједнице и других аката прописују као типски, за разлику од ранијег законског рјешења када су нотарском обрадом уговора о оснивању заједнице трошкови рада заједнице и издаци етажних власника били знатно скупљи.

Приједлог закона, који је израдило Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, урађен је након проведене 60-дневне јавне расправе у Требињу, Фочи, Источном Сарајеву, Добоју, Бијељини, Приједору и Бањалуци од 20. априла до 12. маја, уз уважавање примједби, приједлога и сугестија изнесених на расправама и претрпио је значајније измјене у односу на Нацрт закона.

Приједлогом овога закона у односу на Нацрт извршено је додатно усаглашавање са Законом о стварним правима у погледу регулисања права и обавеза етажних власника, те усклађивање са Законом о комуналној полицији.

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију у образложењу Приједлога закона о одржавању зграда наводи да је важећи Закон о одржавању стамбених зграда донесен као нужна посљедица и неопходност да се након извршене власничке трансформације и приватизације државних станова, област управљања зградама и одржавања станова и других посебних дијелова зграда уреди на новим принципима и на начин који ће бити адекватан новонасталим власничким односима.

У образложењу Министарство наводи да су физичка лица након приватизације, као нови власници станова, лако прихватили да под изузетно повољним условима откупе ранију државну имовину о којој је неко други водио рачуна, али тешко чињеницу да су након приватизације станова преузели и законску обавезу да управљају са својом имовином и да је о свом трошку одржавају.

Ова законска рјешења усаглашена са Привредном комором РС, свим општинама у РС, Савезом општина и градова РС, Секретаријатом за законодавство и Економско-социјалним савјетом РС.



Оставите одговор