Попис у крњој Србији: Срби најбројнији, Роми најмлађи

На последњем попису становништва 2011. године, 83 одсто грађана изјаснили су се као Срби, односно њих 5.988.150, што је у односу на последњи попис мање за 224.688, док на другом месту по заступљености у укупном броју становништва следе Мађари, којих има 253.899, односно 3,5 одсто.

Србија без Косова и Метохије, има 7.186.862 становника и 21 етничку заједницу чија бројност прелази 2.000 људи, речено је јуче на представљању прве књиге коначних резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова посвећене подацима о националном саставу становништва. Највећи број етничких заједница бележи пад у броју становника у односу на попис из 2002. године, рекао је Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику.

– Неке етничке заједнице бележе пораст броја становника. Највећи је међу Ромима, којих је 39.411 више у односу на 2002. годину, односно који су забележили пораст од 36 одсто, а уједно су и најмлађа етничка заједница, са просечном старошћу од 28,3 година – истакао је Вукмировић.

Пораст је забележен и међу Бошњацима, 9.191 становник више него пре девет година, Горанцима којих је 3.186 више, муслиманима, више их је за 2.798 у односу на последњи попис, али и Русима који су увећали свој број за 659, и Немцима којих је 163 више.

– У београдском региону Срби чине 91 одсто становништва, на другом месту су Роми којих је 27.325, односно 1,65 одсто, док су трећи Црногорци којих је 9.902 или 0,60 одсто. У региону Војводине има 67 одсто Срба, 13 одсто Мађара, три одсто Словака, у Шумадији и источној Србији Срба је 88 одсто, а после њих најзаступљенији су Бошњаци са 7 одсто, док у јужној и источној Србији има 89 одсто Срба, а после њих највише је Рома, четири одсто – рекао је Вукмировић.

Грађана Србије који припадају етничким заједницама са мање од 2.000 припадника, попут Ашкалија, Јевреја, Чеха, Египћана, као и грађани који су се двојако изјаснили, као Србин-Црногорац, Мађар-Југословен, Србин-Ром, укупно има 17.558. Уставом загарантовано право да се не изјасне о својој националној припадности искористило је 160.346 грађана, као Војвођани, Шумадинци, Београђани, односно по регионалној припадности изјаснило се њих 30.771, док је 81.740 грађана сврстано у категорију „непознато”. Међу њима су они који су се изјаснили као Индијанци, џедаји, Земљани, ванземаљци, Европљани. Вукмировић је подсетио и да су подаци о становницима албанске националности, којих је пописано 5.809, непотпуни јер је део њих бојкотовао попис.

На конференцији у Влади Србије, Хозе Антонио Гомез, шеф другог сектора операција Делегације Европске уније у Србији, истакао је да су подаци добијени пописом, као и развијање поузданог статистичког система важни како за саму земљу, тако и за предприступне процесе, али и када земља постане чланица ЕУ.

– Зато бих желео да подсетим да је у току попис пољопривредних домаћинстава, а на основу тих података доносиће се одлуке о субвенцијама ЕУ за пољопривреду, због чега је важно охрабрити све да учествују у њему – рекао је Гомез и подсетио да је ЕУ донирала укупно 24 милиона евра за попис становништва и попис пољопривреде, који траје до 15. децембра.