Појавили се блокови у ЕУ: Латински не би са Нијемцима

Италијански филозоф Ђорђо Агамбен својим ставом да такозвани латински блок у ЕУ нема шта да тражи заједно са Њемачком, изазвао је пажњу не само у Берлину, већ и у Бечу гдје се размишља како се опходити према тим размишљањима. Италијан је у француском дневнику „Либерасион” недавно објавио да југ Европе, предвођен Француском, треба да покаже […]

недеља, април 14, 2013 / 12:37

Италијански филозоф Ђорђо Агамбен својим ставом да такозвани латински блок у ЕУ нема шта да тражи заједно са Њемачком, изазвао је пажњу не само у Берлину, већ и у Бечу гдје се размишља како се опходити према тим размишљањима.

Италијан је у француском дневнику „Либерасион” недавно објавио да југ Европе, предвођен Француском, треба да покаже Њемачкој гдје „живи Бог”, а то је у Француској.

„Француска има културу, а Њемачка само цивилизацију”, истакао је он, преноси бечки дневник „Пресе”.

Својим пројектом „Хомо сакер” он покушава већ дуже вријеме да схвати глобализацију.

Агамбен који, према наводима листа „Пресе”, дозвољава да на њега утичу „опасни људи”, као што су Мартин Хајдегер, Карл Шмит или Валтер Бењаним, који не воле напредак, нису посебно демократични или тендендују романтици, сматра да је ЕУ мртва.

Он предлаже да се иде из почетка без Њемачке и да будућа наднационална интеграција треба да се обавља по моделима сродне културе, вјере и начина живота, а не привреде.

Према његовим ријечима, сада у ЕУ Нијемци „воде коло”, а латински народи представљају страно тијело, па зато немају шта да траже у таквој Унији.

„Пресе” с тим у вези на ироничан начин коментарише захтјеве Италијана, указујући да он само препричава оно што је Де Голу 1945. савјетовао француски филозоф руског поријекла Александар Кожев, односно Александар Владимирович Кожевников у „Атинској империји”, у којој констатује да је дошао крај времену националних држава, да је савез држава незаоблизана реалност, али само код блиских култура, вјера и сличних језика.

Бечки лист се пита да ли Аустрија, као и Њемачка, треба да буде забринута због оваквог размишљања Агамбена.



Оставите одговор