Подстанари!

Сузана Маџарић вас уводи у предсобље подстанарске муке.

Пише: Сузана Маџарић

Ријеч може свако да тумачи на свој начин, а ја ево дајем два приједлога: под/станар, као неко испод станара, мање вриједан, са мањим правима; или под – станар као становник пода, нпр. неки термит, бубашваба, стјеница; и опет ти то дође на исто. Они горе те газе.

Постоје различите врсте подстанара, па као такве, осим људи, можемо третирати и вашке, крпеље, дјечију глисту, гриње…али је чињеница да ми не волимо дијелити свој простор, да не желимо нико да нас "угрожава". Док у Aфрици, примјера ради, лијепо на леђим нилског коња кљуца нека птичица. Добро њој, добро њему…

Али, људи ко људи, мада су нас учили у школи колико су већ споменуте гриње корисне, наше домаћице се распомамиле за неким усисивачима који и та мала вриједна бића тамане.

Треба размислити мало о нашем мјесту у васцијелој васиони и можда нам је Андрић понудио рјешење у Знаковима поред пута, гдје каже:

"Гледајући једно људско насеље на некој влажној стрмини, ограђено посрнулом оградом, дође ми мисао о правој намјени овога свијета. У ствари, ова планета је можда један обор у који је сатјерано и затворено све што је у васиони живјело и гамизало, са једином сврхом да ту помре."

И заиста да ли смо подстанари овог честитог свемира…

Хеј ти мали црни…

Навратила мало газдарица из Шведске до родне груде, па да обиђе један од своја два станa… Подстанар к’о подстанар, лијено прилази вратима, мало се укипи кад видје да је ала стигла, а она ће: Добар дан, и ко ти је тај мали црни тамо у дневној…богами требао би ми и он дати пет марака за воду, а за струју ви се договорите. Покуша онај термит нешто рећи, али одоше ријечи у вјетар.

А онај мој подстанар Златко, кукавна сам ти, уђем иза њега у стан упалим ТВ (онај на клик-клак са 8 програма, за бољи нисмо имали пара), кад оно црни да не може бити црњи, Златко на 3 од 8 меморисао канал за одрасле… куку!

И што ми оне моје двије (из Дрвара, Гламоча, шта ли?), увијек то бркам, долазе касно?! Ма, вјероватно их залудила свјетла велеграда… Шта ћеш, није то навикло, па им се осладило.

А оној, дебљој, смрде патике, изује ми се у стубишту, почело је цвијеће да ми вене. И ко ће знати шта ми раде горе изнад главе, кад кревет свако мало шкрипи. Ух…морам видјети са оним мојим да им изнајмимо овај стан, а ми горе у поткровље. Не могу ја то више трпити….

Она моја луда газдарица…

Дође ми јуче, кука како јој нема ко дрва поцијепати, све мислим брзо ће отићи али она се навила, и хајд’ ти сада буди да не кажеш, па могу вам и ја помоћи… А када кирија закасни два дана, пије ми крв.

А ко ти је она мала од синоћ, она плавушица? Фино је то фино… Тако и треба! Шта ћеш, млади сте. Нека вас, нека… Ма да, ааааааааа, паааааааааа немој ти то баш често…

Знаш, није да ја приговарам, али Мића има неку реуму, а и живци мало потанки. Шта ћеш сине, сикирација. Видјећеш ти то, када дођеш у наше године. И тако Мића, чим нешто шушне пробуди се, па нервозан… мука жива.

Почисти де, ово мало, па није ред, није ред. Мислим, стварно. Па стварно… па, па јел’ тако код куће? Гдје си то научила? Ма, ма… добра сам ја к’о крух!

Игра мачке и миша…

Или можда глувих телефона? Слијепац слијепца води и томе слично. Нико никогa не разумије… Али важно је споменути да под – станар није крив што газда и газдарица имају лош сексуални живот и што су нервозни, што се он не купа, а она стално гледа серије.

И немојте, газде, баш све на њих да истресате и не користите кризу, па да чак и ћумезе изнајмљујете. Нађите неку другу занимацију…

А и ти под – станаре мој, знам да то није твоје али ипак мало се потруди, поклопи то јаје када га печеш, или иза њега обриши шпорет…

Требам ја то опет изнајмити.