Плива – сан других ријека

Врбас се у Јајцу спаја са лијепом ријеком Пливом и тако снажан и занесен пробијa пут кроз клисуре до Бањe Луке.

Пише: Жељко Свитлица

На тим препрекама истроши се сав. Док испрескаче акумулационе бране и провуче се кроз турбине у Бочцу, то више нији исти онај с почетка. Тамо га као други брак дочека претопла, безвезна, сморена Врбања (помогнута са стотинама канализационих отвора) па се и он сам упропасти и постане ријека која је нит’ равничараска нит’ планинска, ни мирна ни брза, дошепа некако до још спорије Саве.

Када је Бог стварао све ово из Пливу је смислио у најинспиративнијем моменту. Или је прављена међу првима, док је било свега и свачега да се окити – па је за друге воде зафалило – или је свевишњем једноставно ту свашта поиспадало из оне најљепше ризнице док је ковао свијет.

Ако више волите Велики прасак: у току свог вишемиленијумског рада без годишњег одмора Земља и геолошки процесу су ипак нашли минут-два да се баве љепотом па направили ову ријеку. И не само њу.

Плива извире у Пљеви под обронцима Виторога (подножје планине Смиљевац—Јастребњак на 483 метра изнад мора) из три главна извора. Иако се могу срести таква мишљења у доњем току ријеке, име Пливе нема везе са глаголом пливати. Плива је икавизирана Пљева како се зове и мјесто гдје извире и како је још увијек зову у горњем току. Као што је некадашњи Спљет сада познат као Сплит, мада је Мљет остао Мљет.

Икавица је у овај крај, који се по географији и менталитету сматра крајишким, стигла одоздо од Јајца, презицније, долином Врбаса узводно и јужно од Јајца у којој постоје мјеста са именима Рика, Винац, или Била Вода.

Једном давно – можда је то било у вријеме Мундијала у Италији – ту у Пљеви брзаци су нам однијели лопту, гумену црно-бијелу коју смо као дјеца звали полу-фудбалка. Прескакали смо рукавце и трчали низводно али Плива је била бржа.

Не губећи вријеме у ове шуме се 1941. године, чим је почео усташки терор у околини Шипова, међу првима склонио Симела Шолаја срчани шумарски радник, те са неколико својих пријатеља и комшија почео да скупља људе и оружје за борбу. Први је у овим крајевима усред дана напао и разоружао непријатеље на жељезничкој станици Равни До, код Пљевских подова. Ускоро је све то постало дио Слободне устаничке територије Јања и Пљеве.

Данас је мирно подно тих шума и између ријечних рукаваца и ту се налази пар лијепих сеоских домаћинстава у којима можете преноћити, појести пастрмку, уштипке и кајмак и попити пиво из гајбе која се хлади у потоку. Нешто ниже налази се лускузно одмаралиште предвиђено прије свих за мушичаре, елитни одред риболовачког еснафа. Ревир за флај-фишинг дуг је два километра и угостио је домаћа и међународна такмичења.

У шиповачком дијелу, све до Језера, Плива понегдје успорава да привуче рибаре-махаче, а онда опет убрзава у рукавцима поред ада које прави. Најпознатија је Ада Сокочница.

Кроз мирну пливску долину стиже до Језера.

Језеро је мало насеље између Шипова, Мркоњић Града и Јајца. Прије рата припадало је јајачкој општини, а данас је и само општина, једна од најмањих и најнеразвијенијих у Републици Српској, познато као родно мјесто боксера из породице Качар.

У Језеру се дио ледене пливске воде одваја за рибњак у којем се узгаја калифорнијска пастрмка која је временом доспјела и у саму ријеку. Прождрљивија и спорија од обичне, или праве пастрмке, чешће је и лакше завршавала на удици.

Ми с Врбаса, када би оспоравали риболовачке успјехе ових са Пливе, говорили смо да калифорнијска пастрмка није права пастрмка јер "узима и на хљеб". Која би то часна поточна пастрмка допустила себи да је упецају на мамац за шкобаље и зекице?

Ипак, углед ријеке није нарушен. Ово је домовина пастрмке и липљана, заштићена као "подручје салмонидних вода", што пише на једној табли тамо код "Нуле", кривине на самој граници Федерације и РС на којој ћете и данас наићи на ЦД-шопове, посљедње остатке дјелатности која је била веома развијена док је у овим крајевима боравила Нато-војска.

Одавде почиње веће пливско језеро. У њему живе "седрашице". То су велике рибе које су се заглавиле негдје дубоко у седрама на дну језера; нарасле су и нису могле да се крећу – али нису престале да се хране и расту. Устима би правиле вир и увлачиле и довлачиле себи шта год налети изнад – риба или дијете, свеједно је. Незамислива и страшна бајка. Није било свеједно, док пливајући по језеру гледаш у дубину испод себе, у којој понегдје лелуја подводно растиње као гласови нимфи.

Плива нема хидро-електрану, али уствари има! Вода се из великог језера одводи кроз брда до ХЕ Јајце I, која је смјештена у стијенама у клисури Врбаса низводно од Јајца и са Врбасом нема ништа.

Седра је посебна карактеристика Пливе и цијелог овог краја. Мој дјед зидао је кућу од дебелих блокова седре.

Јајце, тврђава-град, у својој утроби крије катакомбе бушене и створене у седри. Причали су нам да је деведесет и неке водопад пресушио јер је Плива одлучила да кроз неке пукотине и шупље седре раније оде. Гдје ли је одлазила та вода? Из рупе у стијени сукљао је водопад у небеске вртове?

Убрзо се све некако вратило на своје мјесто. Ријека и даље "производи" седру која неће да расте гдје није чисто. Необични услови и природно богаство, седра и вода, шума чије коријење подсјећа на оно тропско дрвеће што расте с водом и из воде – то је слика на коју ћете наићи на Малом пливском језеру, све до "Бране", најпопуларнијег купалишта.

Можда је најљепше Пливом кренути баш од водопада па узводно. На језерима се можете окупати, одморити, попити кафу. Када огладните продужите до извора на пастрмку и хладно пиво. Цијели пут дуг је само 33 километра.

Као дебела линија фломастера која расипа широк обојен траг, цијелом дужином свога тока ова ријека је уцртала око себе богат и зелен појас живота. Невелика дужина поштедила је Пливу судбине да буде градска ријека, све до Јајца. Не мирећи се с тим она јурца низ водопад у свој крај – завршни потез, као Марадонино дриблање голмана, послије тројице Енглеза.

/фотографије: Себастијан Гоља/