Плански злочин: Спаљивање народне библиотеке и српског памћења

Шести април је не само 75. годишњица почетка Другог светског рата на територији Југославије, односно Србије, већ пре свега има једну посебну специфичност у односу на исте догађаје у другим европским земљама захваћених ратом.

Пише Зорица Марковић, Недељник

Осим страдања људи, материјалних добара и инфраструктуре, тада је у пожару изазваном запаљивим бомбама које су нацисти циљано бацали на Косанчићев венац, у потпуности страдала и Народна библиотека Србије. Она је плански гађана – највећа и највреднија ризница покретне културне баштине овог дела Европе, сравњена је са земљом. Када се гледа историја, то је после Александријске библиотеке једина библиотека која је плански уништена. Због чега?

Хитлер није могао да опрости Србима 27. март и брижљиво је припремао осветнички напад који ће "Србима одржати лекцију." Југословенске власти сазнале су датум напада, 6. април, али не и тачно време. Хитлеров министар нацистичке пропаганде Јозеф Гебелс имао је перфидан план – у 5.20 ујутру ће као знак војним снагама за напад бити емитовање "’Увертире у Марш принца Еугена’, аутора Андреаса Леонарда, аустријског композитора са почетка 19. века.

"Колико ту има порука: Принц Еуген Савојски ослободио је Београд почетком 18. века као аустријски кнез у аустро-турским ратовима", објашњава Дејан Ристић, историчар, архивиста, преводилац и сценариста, бивши управник НБС у својој књизи Кућа несагоривих речи. "Елитне, показаће се злочиначке трупе нацистичке Немачке, носиле су назив Принц Еуген. Андреас Леонард рођен је истог дана кад и Хитлер, исте године, 20. априла."

Хитлер је имао само једну жељу – да нападе реализује Александар Лер, који је претходно сравнио са земљом Варшаву. Библиотека је била оштећена већ у првом таласу напада,у другом нападу око поднева је додатно оштећена, али у трећем ваздушном нападу, НБС била је примарни циљ. Она је погођена запаљивом бомбом негде око пола четири а пожар се разбуктао тек око 19. Пожар је могао да буде спречен јер је граната била од легуре магнезијума и активирала се тек за око двадесетак минута од пада. У библиотеци није било никога, а како је била закључана, комшије нису успеле да провале и спрече пожар.

"Библиотека је горела од недеље и пожар је утихнуо у среду. Оно што ми данас имамо на Косанчићевом венцу, то су последице тог пожара и наше небриге. И тамо постоји један кратер, који говори и о степену и обиму нашег етичког и културолошког вишедеценијског посрнућа."

Генерал Лер, коме је касније суђено пред југословенским властима, врло детаљно, потпуно хладно говорио је о припремама и реализацији бомбардовања Београда и признао да је приоритет приликом бомбардовања Београда било уништење Народне библиотеке Србије, на лични Хитлеров захтев, зато што је у њој чуван вишевековни идентитетски код српског народа.

"Та реченица говори о циљу нацистичке Немачке који се није односио само на поробљавање земље већ и на потпуно уништење њеног идентитета. У време бомбардовања, НБС постојала је нешто више од једног века. Располагала је са око пола милиона библиотичких јединица – то је вансеријско благо."