Петар Ђокић као геноцидаш-понављач на канабеу код Сенада
Ово није први пут да је Ђокић изнио идеју по којој смо у обавези да признамо лаж, а његово нагло скретање у правцу Хашки квазисуд – башчаршијска агресива – амбасаде земаља окупатора, тада није изазвало већу пажњу јавности. Но, он је у емисији исламистичко-ратнохушкачке сарајевске Фејс ТВ, поновио да "геноцид не треба негирати било гдје да се десио".
Прво је ову причу која мирише на амбасаде земаља НАТО изјавио на РТРС, а сада више није оставио дилему у могућност игре ријечима:
"То треба разумјети и никада не треба престати трагати за потпуном истином о ономе што је претходило о свему томе што је на крају произвело такав став да се негдје десио геноцид, Није то само на овим просторима него и на неким другим гдје су људи масовно страдали", казао је Ђокић.
Он сматра да се борба за истином треба да настави и да се пронађе начин да се до ње дође.
Упитан да ли је након тога имао комуникацију са коалиционим партнером на ту тему Милорадом Додиком, он је рекао да га није звао по питању изјава о геноциду.
"Морамо бити спремни да се суочимо са истином о геноциду! Имамо и пресуде међународних судова, признања, покајања…", казао је Ђокић.
Он је казао да се на овим просторима бјежи од истине.
"Да смо отвореније причали о злочинима, до сада бисмо дошли до података гдје се који злочин догодио и ко га је починио! Кривицу не можемо колективизирати! Кривицу требамо конкретизовати! Требамо говорити о конкретним именима, бројевима и мјестима", казао је Ђокић.
Коментаришући допуне кривичног закона о кажњавању негирања геноцида, он је рекао да бивши виоски представник у БиХ Валентин Инцко није требао доносити такав закон, а посебно није смио то урадити оног дана када је одлучио да оде.
Сматра да је Инцко имао инструкцију од некога да то уради, можда и од групације земаља у оквиру Квинте.
Ђокић је рекао да је Влада Републике Српске почела бавити израдом закона на основу закључака посебне сједнице НСРС о враћању надлежности с БиХ на Републику Српску.