Патријарх Иринеј: Нека дође папа, само не још

Патријарх Српске православније цркве Иринеј изјаснио се, у интервјуу њемачком дневнку "Франкфуртер алгемајне цајтунг", за приближавање православне и католичке цркве, као и за долазак поглавара римокатоличке цркве у Србију, али је оцијенио да вријеме за долазак папе још није "зрело”. Као идеално мјесто за сусрет католичке и православне цркве, патријарх српски је навео Ниш, истакавши […]

петак, септембар 27, 2013 / 20:38

Патријарх Српске православније цркве Иринеј изјаснио се, у интервјуу њемачком дневнку "Франкфуртер алгемајне цајтунг", за приближавање православне и католичке цркве, као и за долазак поглавара римокатоличке цркве у Србију, али је оцијенио да вријеме за долазак папе још није "зрело”.

Као идеално мјесто за сусрет католичке и православне цркве, патријарх српски је навео Ниш, истакавши да је јубилеј 1700 година Миланског едикта прилика за бројне представнике хришћанских цркава и заједница да се, послије вијекова, сусретну на мјесту од огромног значаја и ступе у дијалог.

Патријарх Иринеј је, такође, рекао да би посебно за православну и католичку цркву, „које су једна другој близу, било од великог значаја да послије толико вијекова дође до разговора”, и предложио одржавање једног екуменског концила.

Што се тиче могућности за долазак папе у Србију, патријарх Иринеј је навео да је више од 200.000 Срба морало да "своје куће и цркве" остави у Хрватској и сада живе у лошим условима у Србији, оцијенивши да међу њима има "веома много оних, који не би радо да виде, када би папа дошао".

Иринеј је упозорио да би, „уколико би од тих незадовољних људи нешто на жао било папи учињено, онда би то бацило тамну сијенку на нашу цркву и народ”, и оцијенио да вријеме за посјету папе „није зрело”.

„Ми не знамо да ли се за његову сигурност у земљи може довољно побринути. На крају крајева, чак и у Риму је на папу изведен атентат”, рекао је патријарх Иринеј у првом интервјуу који је један партијарх СПЦ дао њемачким медијима.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ni ovome ne vjerujem , ne vjerujem u njegovu iskrenost i dobre namjere, a volio bih da griješim.
    Dopustio je da mu ruku ljube oni koji uništavaju narod njegov vjerujući, a nije da ne zna da su takvi.
    Odmakao se on i njegovi velikodostojnici, ne svi, ali velika većina, od njegovog naroda , ne služe mu, no žžive kraljevski na ledjima njegovim. I, opet, on to zna, nije da ne zna.

    Kriminalci su i haračlije neki njegovi velikodostojnici, grigorije , naprimjer. I opet, on to zna, nije da ne zna.

    I, naša Sveta Crkva bila je sa narodom svoji uvijek u nevolji,i u teškim vremenima. Dijelila s njim dobro i zlo. A, vremena takva su danas. A Crkva naša Sveta je daleko od naroda svoga. Predaleko. I on to zna, nije da ne zna. I ćuti. Ćutanje je znak odobravanja, ili nedostatka hrabrosti da ispravi ono što se ispraviti dade. Bilo koje od ovoga da je, ne valja.

Оставите одговор