Пад Берлинског зида на Миловизији

Било је заиста занимљиво пратити након 31 годину извјештаје РТЦГ о лошим резултатима Мила Ђукановића, обзиром да је то некадашња ТВ Титоград, која је прва у бившој СФРЈ ставила српску тробојку уз ћирилични логотип. Много прије ТВ Београд.

понедељак, август 31, 2020 / 01:12

И то је било у вријеме власти Мила Ђукановића, који је тада био поносан на "српско поријекло и црногорску државност". Данас је ова телевизија типичан примјер ужаса и заосталости до какве доводи негативна селекција партократијске диктатуре.

Не само по томе, да је на њој, као и у цјелокупном државном апарату Црне Горе, извршен потпуни културни геноцид над српским народом.

Најтемељније на примјеру српског писма, које је од 2003. године истребљено у потпуности. РТЦГ има програм чак и на албанском језику, али српског писма нема. То су све "реформе" и "напредак" до сада.

Нераднички стереотип уживо из медијске централе ДПС

Та негативна селекција неспособних и бескичмењачких послушника, види се и у крајњој неспособности и непрофесионалности новинара и технике.

Потпуно латинизован, односно кроатизован програм РТЦГ, ове је године имао славодобитно и поносно најављен "виртуелни студио" који је одзвањао, укључења која непрекидно пуцају, те им се уживо у програм укључила и телефонска секретарица на енглеском језику. Укратко, тешко срамоћење.

Мученик у "виртуелном студију", Небојша Шофранац, није престао да одзвања до краја програма, често говорећи у програм како "не може добро да види" нешто што на екрану у облику врло обичних графикона виде сви гледаоци.

То је заиста учинило да се од само почетка то све претвори једну хумористичку представу. Поготово, уколико вам се допада лош резултат Ђукановићеве камариле.

Непрестано се, још од 19:30 вртила на каирону испод изјава Мила Ђукановића: Не постоји опасност по државу.

Оно што је још невјероватније, јесте да су се те исте, дакле потпуно исте поруке и изјаве занијемилих властодржаца вртиле све до краја програма који је зашао у наредни дан. Можете ли замислити то и на једној другој телевизији у региону?

Таквог дилетантизма нема ни на тзв. БХРТ.

РТЦГ у улози портпарола власти

Одједном, око 21:30 укинута је ваљда из свијести информација о обрађеном броју гласова са десне стране екрана, која је говорила о већ преко 69 одсто обрађених гласова и укључила се госпођа Нела Савковић-Вучевић.

Са златним привјеском у облику граница Црне Горе и са маском под брадом, рекла да ДПС има преко 37, 4 одсто на основу 60 одсто обрађених изборних резултата. Да грађани мирно сачекају, јер ће они са својим традиционалним партнерима формирати власт.

Послије тога је нападно брзо и уз јасно усиљен осмијех, изашла из кадра. ДПС је послије нестао из програма, као што постоји могућност већ у том тренутку вечери, да ће и из власти.

Ово је потез који је својствен странкама које су свјесне да губе, па не желе да исто вече изазову разочарење, панику или депресију код својих бирача и симпатизера. Проблем је што је читава РТЦГ изборни штаб ДПС. То је толико антисрпски и антидемократски затрована кућа, да ништа ни у постизборном програму није било поштено.

Нико у студију није био, ко се изјаснио као Србин. Или га нису питали. У студију није био нико, чија агенда није "европски пут Црне Горе" и ко је против болести тоталистичког инжињеринга, као што је "црногорски" језик са два нова слова.

Љубомир Србомрзовић

Окосница ове мисли у студију је био Љубомир Филиповић. Он увијек први добија ријеч и јасно је да РТЦГ жели да се његова слуша.

Политиколог који користи термине као "спин-оф", изјављује "волим да назовем ДПС протопартијом" и који је за сваки лош резултат владајућих кривио учешће "цркве која своје сједиште има у другој држави".

Он жели "цркву отворену за све", те да је "начин на који они проповједају вјеру, неодржива ситуација и да ће потражња народа за њиховим услугама опасти". Не само то, већ изјављује мртав хладан на тему идентитета: "Црна Гора није усамљена у томе, имали смо Украјину, имаћемо Бјелорусију, мораћемо пратити шта се дешава". Шта да прате? Методе насиља над власништвом?

Он је поменуо славља у Београду и Бањој Луци, као нешто лоше. За њега је то проблем. Тај уопште не не крије да мрзи Русију, да не подноси СПЦ, те да политичке процесе у Црној Гори сагледава локалистички, обзиром да је више пута поновио да је из Будве.

Касније је, минут иза поноћи, честитајући одговоран потез СДП која се обратила грађанима, признао да су му то "позната лица, његови бивши партијски другови". Ова партија је на Фронтал.РС више пута називана "проусташком" и то не без разлога.

"Релевантни саговорници" из (овим редом) Брисела, Загреба и Београда

Душан Јањић, човјек који се слика држећи се за руке са Рамушом Харадинајем, остао је досљедан својој репутацији. Није претјеривао, али је довољно да се из Београда нису чуле неке нормалне и природне ствари које би се требале чути из главног града Србије на државној телевизији Црне Горе.

Рецимо, да су заиста угрожена људска и грађанска права сваког ко је Србин, односно да је сасвим ненормално да унуци одређују ђедовима шта су били по националности.

Давор Ђенеро је укључен из Загреба, да употријеби формулације "обрат са великосрпског национализма на клерикални" и то који је понудио "господин Ристо Радовић", мислећи на митрополита Амфилохија.

Он ту у изборном резултату види проблем за "мањинске зједнице" и велике проблеме на "европском путу Црне Горе" који "за разлику од Србије није блокиран". Он даље казује да је са "клерикалном платформом у власти какву је радио Николај Велимировић са Љотићем, у Црној Гори то једна бомба" (?!?). На те материјалне глупости слуђеном српском народу, који је у потпуности протјеран из Хрватске, без икаквих проблема каже да "хрватска национална мањина није нигдје тако добро заштићена као у Црној Гори".

Да то појача, позван је Тонино Пицула, извјестилац Европског парламента за Црну Гору, који је за Ђенера био заиста дипломата. Али је суштина иста.

Остали гости у студију

Иван Вукчевић из Центра за мониторинг и истраживање се повремено борио за ријеч, јер га баш водитељи нису нешто прозивали ни близу колико Филиповића. Успио је да каже како није очекивано да се промијени европски пут Црне Горе. Што и није логично, обзиром на тешку репресију према свакоме ко није за такав пут.

Биљана Паповић, Центар за демократску транзицију је била најмање заступљена у програму, мада је била једна веома занимљива појава. Најмање је причала, али није да не умије да везе једну за другом. Можда је проблем био што је говорила српски језик екавског изговора и (колико се могло чути) војвођанског нагласка?

Сергеј Секуловић, политички аналитичар који је ваљда био предвиђен као антипод Филиповићу, то суштински није. Он је био заиста прави аналитичар и држао се стварности, за разлику од Филиповића који је стално нападао могућност да је ДПС изгубио, тиме да "треба сачекати коначне резултате".

Сергеј, полусрпски слојевит аналитичар

Он је први рекао оно што је кључно за дан послије избора: "Четири мандата УРЕ која се залаже за експертску владу, сада вриједе као четрдесет и један".

Затим и "Сасвим реално је ово посљедица наметања Закона о слободи вјероисповјести што им (ДПС) ништа није требало". Једини је поменуо избор државног тужиоца и да се на том питању може ујединити парламентарна већина још вишег процента.

Он оцјењује да је ДПС изгубио један дио свог бирачког тијела, поготово онај који има српски идентитет, доношењем закона о слободи вјероисповјести и процесима који су услиједили послије тога. "Они су једноставно отказали послушност ДПС", каже Секуловић.

Четири пута УРА за идентитет

Његова је очигледно лична жеља да УРА остане при експертској влади коју је заговарала у кампањи, као и идеји да ДПС једно вријеме проведе у опозицији.

Но, код питања идентитета, показује се недемократска и тоталитаристичка природа уређивачке политике РТЦГ. Секуловић каже: "Ја сам национално Црногорац и мене ништа лично не смета да тај идентитет буде слојевит". Он је интегралистичко рјешење, јер "православна црква у Црној Гори не треба да заокружује ничији идентитет".

Општа је оцјена да је он једини био нешто што би се могло назвати аналитичарем, поготово обзиром на Филиповића, који је сваку своју анализу политичке будућности своди на Будву и оно што се раније дешавало у њој.

Националне мањине, естрадисање и "Мило лоповеее" живо у програм

Хрватска грађанска иницијатива и Хрватска реформска странка је учинила да Хрвати буду подијељени. За разлику од већине земаља, у Црној Гори је 0,35 одсто је потребно да се пређе "природни праг" уколико сте припадник "националне мањине", па би Милу Ђукановићу мандат Хрватске грађанске иницијативе био више него драгоцјен. Шиптари су ишли у двије колоне, па су добили два мандата на овај начин.

Марко Милачић се укључио шапћући првом говорнику, Славену Радуновићу, који је објавио да је "у Црној Гори пао Берлински зид". Трудећи се да оправда поређење како је "црногорски Драшко Станивуковић", он је поздравио слободну Црну Гору и побједу предао онима са улица (ми би рекли литијашима), те Василију Острошком.

Иначе ово је било до сада најбоље и изразито политички исплативо старлетисање Станивуковића, који је уз Небојшу Вукановића, или Ненада Стевандића, који су такође отишли да дају подршку браћи у Црној Гори, опет успио да исценира своје хапшење до мјере очигледне намјештености.

Он је, наравно, доле био само да би истакао то да се Игор Радојичић, као његов противкандидат, изјашњава национално као Мило Ђукановић, као што је прије избора 2018. ставио српство под задњицу и прикључио се парарелигиозној хистерији "уједињавања народа" и "злочиначке државе РС" у парарелигиозном перформансу Правда за Давида.

ДПС се никако није укључивао, још од госпође Неле која формира власт, а укључења су уприличавана само из Заједно за Црну Гору и Мир је наша нација. Надреално је звучало уживо на Миловизији, из оба изборна штаба скандирање: Нек’ се чује до небеса, нема више ДПС-а! Мило лопове, Мило лоповеееее!

Видно изнервиран на такве гласове, насикирани Љубомир Филиповић је зазивао да се ДПС укључи у програм и обрати грађанима, обзиром да је опозиција прогласила побједу, али одмах послије тога је и услишен.

Ћирилична, полућирилична и латинична коалиција: УРА је кључ будуће владе?

Политичке колиције које су по свему судећи однијеле изборну побједу, могу се подијелити (што је некако и диоптрија Фронтал.РС) по употреби српског писма на три врсте. Потпуно азбучну, полуазбучну и латиничну.

Здравко Кривокапић је прогласио побједу. Његова коалиција је једина користила у потпуности ћирилично писмо у кампањи, а на гласачком листићу је била – једина која га је користила. Он је у свом говору рекао да је против реваншизма и тражио од својих страначких другова да не пјевају како је Мило лопов, ријечима: "Немојте то предамном".

Алекса Бечић испред коалиције МИР ЈЕ NAŠA NACIJA је био ван себе, славећи чисто пад Ђукановића, док је национални програм сажео у то да "нико неће више смјети да дирне ни једну цркву, ни једну џамију, ни једну катедралу". Односно, на позив партијама националних мањина да им се придруже, што му је у националном смислу очигледно већи приоритет.

Затим слиједи искључиво латинична коалиција. Дритан Абазовић испред Грађанске иницијативе УРА, односно коалиције Црно на бијело у 23:30 у еуфоричном говору је такође честитао слободу Црној Гори и рекао да су "сви добродошли на праву страну историје" те да "они који су гласали ДПС нијесу непријатељи државе, али мафија више никад неће владати овом земљом".

Он не одустаје од експертске владе и Црну Гору види као "демократску, грађанску и еколошку", што увелико подсјећа на Мила Ђукановића у тренуцима кад је престао да буде Србин.

Иза поноћи се, кад је и ред, појавио злодух

Оно што је најбитније, а за српство најопасније, јесте што су ове три коалиције тешко различите и уједињавала их је у литијском духу само жеља за побједом над Ђукановићем. Сада ће апетити порасти и преговори око могуће владе ће бити веома мучни и неизвјесни.

Крајње припремљено, тек који минут иза поноћи, противно информацији новинарке РТЦГ из ове партије, огласио се господар ДПС.

Оркестрирано са јавном РТВ кућом, уз музику и кадрове који буде осјећај некакве грандиозности, изашао је Мило Ђукановић и обзиром на резултат сасвим професионално и намазано одрадио посао. Доста се мање знојио и на бини био једини немаскирани разбојник ДПС.

Ђукановић истумачио да је ДПС најача партија, како по броју освојених гласова, тако и по броју мандата и да заједно са традиционалним партнерима имају 40 мандата, те да борба за већину још увијек траје.

Шта сутра – папачка коалиција?

Ово свакако јесте нека врста ублажавања и спиновања, говорењем ствари које су истина, или бар полуистина, за разлику од његове госпође Неле која је до тада била једини ДПС-овац који се огласио. Она је, са становишта посљедњих резултата, рекла крајњу неистину, док Ђукановић нужно не мора.

Сјетимо се 2014. године, када је Милорад Додик за длаку побиједио Огњена Тадића, а Адам Шукало узљуљао никада тако танку већину СНСД у НСРС. Осим што је Шукало гласао за Владу СНСД по инструкцији из Београда, ова партија је са позиције владајуће купила неколико папака, који су премостили најнеуралгичније тренутке у скупштини.

Касније, појавом Уједињене Српске, већина је устабиљена, а данас, половљењем коалиционих сателита ДПС и СП на четири странке, снага СНСД је неупитнија него икад. Уосталом, данас је и Огњен Тадић у коалицији са Додиком.

Надамо се да се тако нешто неће десити у Црној Гори, понајвише због тога што ово нијесу само избори против државног криминала, већ и за људска права. Срби и они који се тако осјећају, ипак имају шансу.

Најклимавије карике у противмиловој коалицији су тако еуфорично себе обавезали у постизборним говорима, да је готово сигурно да би њихово "папковање" било и крај политичке каријере.

Било како било, за крај овог прегледа, на екрану РТЦГ, послије Ђукановићеве одјаве програма, писали су сљедећи резултати, на 93 одсто обрађеног бирачког тијела:

ДПС 35,0 или 30 посланика

ЗБЦГ 32,6 или 27 посланика

МИР 12,5 или 10 посланика

КЦНБ 5,70 или 4 посланика

СД 4,2 или три посланика

Читамо се даље кад сване, а вас који сте то прочитали прије зоре, поздрављамо стиховима:

Црна Гора није Монтенегро, но јуначко српско легло!



Оставите одговор