Ово није Теслина спирала, али је и даље генијалан изум

Прича о давно изгубљеном цртежу Николе Тесле, који представља интересантну таблицу множења, испоставило се да је – превара Цртеж не само да није Теслин, што потврђују и разлике у потпису у односу на прави рукопис великог проналазача, већ је откривено да је вест потекла с једног сумњивог блога. Испоставило се да су на математичким спиралама, […]

понедељак, децембар 21, 2015 / 01:04

Прича о давно изгубљеном цртежу Николе Тесле, који представља интересантну таблицу множења, испоставило се да је – превара

Цртеж не само да није Теслин, што потврђују и разлике у потпису у односу на прави рукопис великог проналазача, већ је откривено да је вест потекла с једног сумњивог блога.

Испоставило се да су на математичким спиралама, чија практичност нипошто није умањена овом подвалом, радили су многи математичари од којих су поједини осмислили врло једноставан начин обављања математичких операција према задатом шаблону.

Један од њих је уметник, родитељ и учитељ Џои Гретер, који осмишљава интересантна наставна средства за малишане, нарочито оне који су прилагођени популарном Монтесори програму едукације, на основу чије математичке спирале је направљен “Теслин” цртеж.

Џон Гретер указује да математичка спирала множење не само да приказује и истражује у виду испреплетене мреже, већ и да "пружа свеобухватно визуелно разумјевање тога како су сви бројеви самоорганизовани у 12 позиција композибилности".

Испоставило се да када се испитује уређај, дигитални корени бројева на позицијама 3, 6, 9 и 12 константно понављају исту секвенцу 3 6, 9!

"Карта нам омогућава да бројеве посматрамо као обрасце, формацију простих бројева, двоструких бројева, високо сложених бројева, множење и дијељење, као и неколико других система, које, претпостављам, тек треба открити."

Сам дијаграм је веома интуитиван, што омогућава студентима да сагледају како сви бројева заједно функционишу – на основу спирале са 12 мјеста. 12, или 12x (дјељиво са 12) је најкомпозитнији систем, због чега имамо 12 мјесеци у години, 12 инча у стопи, 24 сати у дану, итд. 12 може да се подијели са 2, 3, 4, и 6. Тако су и сви дјељиви са 12. На сваких 12 бројева постоји шанса да су 4 броја проста. Они се налазе на позицијама (замислите часовник) 5, 7, 11 и 1.

Испоставило се да дигитални корјени бројева на позицијама 3, 6, 9 и 12 стално понављају исту секвенцу: 3,6, 9!

Гретер мисли управо тако: "Ово откриће је феноменално. Када бисмо успјели да ђаци широм свијета користе ову технику и мало се са њом играју, и тако помогну да разумијемо како је треба користити, онда бисмо могли да превазиђемо нашу културну аверзију према математици. Умјесто учења таблице множења напамет, учили бисмо положаје бројева и тако боље схватили њихово функционисање.



Оставите одговор