Ово је десет најчешћих презимена у Србији

Више од десет одсто становника Србије носи једно од десет најчешћих презимена у нашој земљи. У бројевима то значи да Јовановића, Петровића, Николића, Марковића, Ђорђевића, Стојановића, Илића, Станковића, Павловића и Милошевића укупно има 717.000.

Презимена у Србији настала су одавно, нека се помињу још у средњем вијеку, али тек у првој половини 19. вијека почела су да се записују у матичне и земљишне књиге.

– Како Вук наводи, српски народ се једино у Црној Гори и Херцеговини звао старим презименима с колена на колено. Док се у Србији, Аустроугарској и областима Турске, где Срби живе, звао по очеву или материну имену. То је била препрека код вођења имовинских књига. Због тога су српске власти послале Стевана Грубовића и Сретена Поповића у Аустроугарску да „провиде” како се воде ове књиге. На основу њиховог извештаја од 31. јануара 1851. да је основни услов увођења модерних баштинских књига да се чувају и поштују стара презимена. Пет месеци касније, исте године донесена је нова уредба, за установљење презимена код Срба. Од ових почетака до почетка 20. века у српским земљама је, због каскања администрације, трајао процес стабилизовања презименика – каже за „Политику” ономастичар др Михаило Шћепановић, професор Филолошког факултета у Београду.

Међу десет најчешћих презимена којима „Политика” у сарадњи са Републичким заводом за статистику посвећује десет додатака, налазе се и три презимена – Станковић, Стојановић и Милошевић, која не воде порекло од календарских имена.

– У презименима се управо крије систем именовања, име према датуму рођења, односно према свецу, црквеном празнику – наводи Шћепановић.

Први пут у централној Србији презимена су почела да се појављују у матичним књигама око 1835. године, а биљежена су и у земљишним књигама – грунтовницама, објашњава за наш лист етнолог Мирослав Нишкановић са Етнографског института САНУ. У Војводини постоје документа која показују да су презимена записивана у званичне књиге и раније – још у 18. веку.

Данас у Србији Јовановића има убедљиво највише – више од 120.000. Носиоци овог презимена, према статистичким подацима из Пописа 2011, најчешће се зову Драган и Милица. Последње мјесто на листи најчешћих презимена заузимају Милошевићи којих у нашој земљи има око 43.000.