Откривено најстарије парче наше планете

Мали кристал циркона нађен у Аустралији званично је најстарије парче наше планете, након што су научници користећи двије методе установили да је стар 4,4 милијарде година. У раду објављеном у журналу "Nature Geoscience", тим истраживача наводи да њихово откриће указује на то да се Земљина кора формирала релативно брзо након форимрања саме планете. "Рана Земља […]

среда, фебруар 26, 2014 / 13:41

Мали кристал циркона нађен у Аустралији званично је најстарије парче наше планете, након што су научници користећи двије методе установили да је стар 4,4 милијарде година.

У раду објављеном у журналу "Nature Geoscience", тим истраживача наводи да њихово откриће указује на то да се Земљина кора формирала релативно брзо након форимрања саме планете.

"Рана Земља није била толико сурово мјесто колико се раније мислило", рекао је вођа тима Џон Вели, професор на Универзитет у Висконсину.

Британски "Гардијан" прецизира да се наша планета формирала прије 4,5 милијарде година, а да ово откриће значи да је добила кору прилично брзо – "само" 100 милиона година касније. Старост кристала значи и то да се кора појавила само 160 милиона година након формирања нашег соларног система.

Откриће подржава теорију "хладне ране Земље" на којој су температуре биле довољно ниске да постоје океани, а можда и живот у њима, раније него што се раније мислило.

"Веома нас интересује питање када је Земља постала мјесто погодно за живот? Када се довољно охладила да би живот могао да се појави. Старост овог кристала сугерише да је наша планета можда могла да подржи живот на микро нивоу прије 4,3 милијарде година", каже Вели.

Он истиче да нема никаквих доказа да је живот тада заиста и постојао, али и да нема никаквих доказа који би указали на то да дефинитивно није постоја.

"Нема разлога да кажемо да прије 4,3 милијарде година живот није могао да постоји", додаје он.

Званично најстарији фосилни остатак који су научници пронашли стар је око 3,4 милијарде година.

Циркон који би могао да промијени поглед на историју наше планете пронађен је на једној фарми оваца у области Џек Хилс у Аустралији и веома је мали. Димензија је око 200×400 микрона, два пута већег пречника од власи људске косе.

"Циркони знају да буду велики и веома лепо, али они са којима ми радимо су мали и не превише привлачни, осим за геологе. Када бисте га држали у длану, ако баш добро видите, можда бисте могли да га примјетите помоћу квалитетне лупе", каже Вели.



Оставите одговор