Огњен Тадић доставио изјаву о имовинском стању и поријеклу имовине

Огњен Тадић, кандидат Савеза за промјене за предсједника Републике Српске како је и обећао гостујући у вијестима Алтернативне телевизије Бањалука доставио је изјаву о имовинском стању и поријеклу његове имовине. Тадић је позвао и предсједника РС, Милорада Додика да учини исто.

Изјаву о имовинском стању и поријеклу имовине преносимо у цјелини:

“Кандидован сам за дужност предсједника Републике Српске. Сматрам да свако ко је кандидован за ову највишу дужност има обавезу да каже какво је његово имовинско стање и какво је поријекло његове имовине. Истински сам заступник политике поштења, што сам небројено пута до сада показао. Уосталом, као један о твораца Закона о испитивању поријекла имовине који је предложила Српска демократска странка, а блокирао Савез незавинсих социјалдемократа, имам посебну обавезу да изван граница утврђених Изборним законом Босне и Херцеговине саопштим јавности све детаље везане за моју имовину и имовину најбложих сродника по било којој линији. Очекујем да исто учине и сви остали кандидати на овим изборима.

Од непокретне имовине имам пољопривредно имање и једну шумску парцелу, а што је насљедство које сам добио након смрти мог дједа. Те некретнине се налазе на Јахорини и дјед их је стекао куповином прије Другог свјетског рата. Уредно сам и унапријед за више година платио порез на ове непокретности. Од важније покретне имовине имам аутомобил марке Шкода тип Суперб, купљен 2012. г. Претходно је моја породица имала аутомобил марке Шкода тип Октавија који је дала продавцу на име дијела цијене и доплатила у десет рата разлику у цијени. Крајем 2013. г. набавили смо аутомобил марке Шкода тип Фабија прозиведен 2008. г. који отплаћујемо у четрнаест рата. И тај аутомобил се води на моје име, иако се такође ради о породичном аутомобилу.

Моја супруга није власник непокретне имовине, нити покретне имовине веће вриједности.

Моја дјеца су малољетна, имају десет и четири године, и нису власници непокретне имовине, нити посједују покретну имовину веће вриједности.

Моја мајка је власник једнособног стана који се налази у Бањој Луци, ул. Јована Јанчића бр. 13. Стан има 36 м2. Купљен је 2005. г., након што смо продали двоипособан стан од 64 м2 у Сарајеву, враћен и откупљен на основу станарског права. Мајка је насљедница пољопривредног земљишта које се налази у Билећи, тачније у селу Мириловићи. Практично се ради о замљи стеченој током аграрних реформи учињених послије Првог свјетског рата, а на коме њена породица Капор живи од XИВ вијека, од када сежу први подаци о њиховом присуству на том простору.

Мајка је од 2008. г. власник и једног пословног простора површине 54 м2, који се налази у Бањој Луци у Алеји Светог Саве 7 а. То је пословни простор који је купљен тако што смо остатак новца добијеног продајом стана у Сарајеву удружили са новцем добијеним продајом једног мањег стана који смо до тада имали, а чему смо додали и штедњу из текућих прихода везаних за рад моје адвокатске канцеларије. На све ове купопродаје уредно је плаћен порез и измирене су све друге обавезе које су постојале према Републици Српској.

Мој брат је сувласник куће која се налази на Сокоцу, коју је направио након рата и у којој живи.

Отац моје супруге је власник куће у Лакташима чију је изградњу почео прије, а завршио послије рата. Направљена је на непокретностима које је он добио од својих родитеља. Непокретности су у власништву његових предака биле дуже од стотину година. Од покретних ствари он посједује аутомобил марке Опел тип Кадет.

Мајка моје супруге је сувласник непокретности које се налазе у Лакташима, тачније селу Кадињани. Ради се о пољопривредном земљишту насљеђеном од родитеља које су они стекли као сопствено насљедство прије Другог свјетског рата, односно дио тога купили након тог рата. Већ неколико година исплаћује купопродајну цијену за стан површине 39 м2 који се налази у Источој Илиџи, ул. Војводе Радомира Путника бр. 49 б. По исплати цијене постаће власник тог једнособног стана.

Сестра моје супруге није власник непокретне имовине, нити покретне имовине веће вриједности.

У куповини пословног простора у Бањој Луци, завршетку породичне куће у Лакташима и куповини стана и Источној Илиџи финансијски смо доприносили моја супруга и ја из својих редовних прихода и из једног кредита који је моја супруга добила без икаквих повластица 2003. г. и који смо отплатили до 2013. г.

Супруга и ја немамо нити један неизмирен порез, нити се против нас икада водио поступак због избјегавања плаћања законом утврђених обавеза.

Ја сам почео да радим као новинар 1990. г. Као новинар сам радио до 1998. г., а потом као шеф кабинета и савјетник предсједника Републике Српске. Истовремено сам обављао и стаж адвокатског приправника.

У септембру 2001. г. отворио сам своју адвокатску канцеларију коју сам затворио након десет година рада, у септембру 2011. г., а због одласка на дужност предсједавајућег Дома народа Парламенарне скупштине Босне и Херцеговине. Од тада па до данас сам у радном односу у Дому народа. Раније, од 2005. па до 2010. г. остваривао сам право на тзв. функционални додатак као савјетник предсједника Републике Српске и касније као народни посланик у Народној скупштини Републике Српске. Супруга од 1999. г. па до данас ради као љекар. Сви наши приходи су поријеклом из ових извора. На све приходе су плаћени порези и доприноси.

Као држављанин Републике Српске остварио сам право на 20 ваучера које сам уложио у Економски институт у Бањој Луци. Након што је предузеће „Интеграл“ из Лакташа преузело тај институт, исплатили су мале акционаре у поступку обавезног преузимања. Сем ових акција никада нисам имао акције или други облик сувлкасничког дијела у било ком предузећу.

Нисам куповао у приватизацији или стечајном поступку. Нисам био члан управних или других органа било ког предузећа или другог облика правног лица које се бави неком пословном дјелатношћу. Никада нисам посједовао било каква отворена или прикривена права у неком предузећу. Исти је случај и са осталим члановима породице.

Током читавог досадашњег живота нисам извршио било које кривично дјело, нити је против мене вођен било какав кривични поступак, изузев у току заробљеништва у Хрватској гдје сам пред Војним судом у Сплиту осуђен на шест година затвора, а што је укинуто послијератном општом амнестијом на свим ратним странама.”