Од Аралског мора остала локва

Некада четврто по величини језеро на свијету, централноазијско Аралско море достигло је нови минимум захваљујући застарјелом совјетском иригационом систему и скорашњим сушама. Најновији сателитски снимци Насе показују да је цијели источни басен језера потпуно сув.

Географ и стручњак за Аралско море Филип Миклин рекао је за Националну географију да је ово први пут од промјене тока Аму Дарје прије 600 година да је ово језеро претрпјело толику сушу.

Професор Универзитета „Западни Мичиген“ коментарисао је фотографије које је направио сателит „Тера“ у августу. Сателитски снимци су јуче објављени, а приказују огромну разлику у односу на оне направљене 25. августа 2000. године.

Аралско море, у ствари слано језеро, некада је имало површину од 67.300 квадратних километара. На њему је подигнуто неколико градова у којима је рибарство било главно занимање. У тој привредној грани запослено је било око 40.000 људи, а улов из језера чинио је скоро петину укупног улова рибе у СССР-у.

Аралско море су водом снабдијевале двије најмоћније централноазијске ријеке – Аму Дарја и Сир Дарја. Међутим, 1960. године, совјетски инжењери одлучили су да направе огромну иригациону мрежу са 32.000 километара канала, 45 брана и више од 80 резервоара, како би се наводњавала велика поља под памуком и пшеницом у Казахстану и Узбекистану.

Систем је био изузетно неефикасан и неодржив, а ријеке су губиле много водене масе. Посљедњих година, Аралско море је сведено на неколико мањих језера са заједничком запремином десетог дијела некада огромног Аралског мора.

Због смањене количине воде и појачаног испаравања, и салинитет је порастао, па рибе сада има у далеко мањем броју. Градови који су били изграђени на обали сада су и километрима удаљени од воде.

До 2000. године, језеро се подијелило на Сјеверно (Мало) Аралско море у Казахстану и Јужно (Велико) Аралско море у Узбекистану. Ово друго се даље подијелило на западни и источни иео. Најновији снимци показују да источног дијела више нема.

Да читава ситуација буде гора, чак ни послије свих упозорења и апела, извлачење воде из ријека кроз систем за наводњавање није престао, а усљед мање количине падавина у планинском вијенцу Памир (гдје извире Аму Дарја) условили су потпуно исушивање источног дијела.

Кад је ријеч о сјеверном дијелу Аралског мора у Казахстану, велики пројекти које финансира Свјетска банка почели су да дају ефекте и корито Сир Дарје постепено почиње да се пуни све већом количином воде.

Од тада ниво воде сјеверног дела Аралског мора полако расте, а салинитет све више опада.