Нова промјена процедура: Влада одређује ко добија кредит ИРБ

Промјеном правила кредитирања ИРБ-а, Влада РС је на себе преузела ексклузивно право одлучивања ко има право на зајам те институције.

Правним лицима омогућено је и да зајмовима од ИРБ плаћају и доспјеле обавезе према држави и добављачима. Економисти кажу да директан пласман ИРБ-а, без финансијског посредника, указује да одређена правна лица нису подобна за кредитирање од стране комерцијалних банака и да комплетан ризик пласмана сноси ИРБ РС

Влада Републике Српске промијенила је правила кредитирања Инвестиционо развојне банке тако што је на себе преузела ексклузивно право одлучивања ко има право на зајам. Први заинтересовани корисник нове кредитне линије је „Алумина“ ћерка фирма зворничке Фабрике глинице „Бирач“ чији захтјев износи пет милиона КМ, сазнаје пословни портал KАПИТАЛ.ба.

Измјене Правила пласмана усвојене су двије седмице прије општих избора.

Само за правна лица која одреди Влада

Влада је, у функцији Скупштине акционара ИРБ-а, укинула кредитну линију „Зајмови за здравствене установе“ која је послужила само да Клинички центар Бањалука 28. марта ове године добије кредит од 10 милиона КМ.

Умјесто ове кредитне линије Влада РС је, измјеном Правила пласмана ИРБ-а 25. септембра увела, кредитну линију „Зајмови за правна лица која одреди Влада РС“.

Први захтјев за кориштење средстава Фонда за развој и запошљавање РС, којим управља ИРБ РС доставила је зворничка „Алумина“ 11.новембра ове године, а гласи на 5 милиона КМ. Пласман средстава врши се директно, без финансијског посредника.
Друга новина која је уведена измјењеним Правилима пласамана је да правна лица, зајмовима од ИРБ по први пут могу да плаћају и доспјеле обавезе како према држави тако и према добављачима, штоје значајно проширење намјене у односу на досадашњу могућност финансирања искључиво основних/ обртних средства.

Увођење опција да се добијеним зајамовима плаћају и доспјеле обавезе према добављачима и пореске обавезе указује да су ти потенцијални корисници у финансијским проблемима јер имају доспјеле обавезе које не могу измирити из редовног пословања него су им за то потребна кредитна средства, али и да се из јавних средстава (средства фондова којима управља ИРБРС) од сада финансирају обавезе према држави.

Повећан је и период отплате зајмова „посебним правним лицима“ на десет година, са пет година, колико је важио за здравствене установе.

Вујнић: Измјене због равноправнијег положаја

Директорица ИРБ Снежана Вујнић за портал KАПИТАЛ.ба каже да се измјеном Правила пласмана заправо сва правна лица у РС стављају у равноправнији положај, што до сада није био случај.

"Право на зајмове су имале само здравствене установе што није било коректно за остала правна лица у РС. Сада је то промјењено“, каже Вујнић. Она истиче да је слична ситуација и са увођењем опције да се зајмовима могу плаћати и пореске обавезе, јер су то право до сада имали само пољопривредни произвођачи.

Вујнић не види ништа спорно у томе што Влада одређује којим правним лицима ће бити одобрен зајам, напротив каже да је улога Владе, као у цијелом свијету, да користи развојне банке као један од инструмената државе за развој привреде. „Влада РС у функцији Скупштине акционара РС има пуно право да доноси о томе одлуке, на основу претходно прибављеној мишљења ИРБ и ресорног министарства“, каже Вујнић одбацујући да се овде ради о преузимању надлежности ИРБ-а.

Економисти: Проширивање списка подобних

Давање зајмова правним лицима која одреди Влада отвара низ питања зашто је то урађено и како ће бити кориштено.

Замјена зајмова „здравственим установама“ са „правним лицима које одреди Влада РС“ показује да се проширује категорија подобних корисника без јасног критеријума за селекцију. То могу бити правна лица и из јавног и из приватног секора, сматрају економисти и банкари са којима смо разговарали.

Они кажу да зајмови, односно директан пласман ИРБ-а, без финансијског посредника говори да одређена правна лица нису подобна за кредитирање од стране комерцијалних банака и да комплетан ризик пласмана сноси ИРБ РС. У измјењеним Правилима пласмана остављена је могућност „преклапања“ „зајмова правним лицима које одреди Влада РС“ са другим кредитним линијама, што отвара питања оправданости ових зајмова и посебно нивоа ризика који преузима ИРБ РС.

Сада је одговорност ИРБ „пребачена“ на Владу РС. ИРБ ће одрадити технички дио пласмана, неће сносити одговорност за пласман јер га може подвести под „реализација одлука Владе РС“, односно Владе Републике Српске као вишег органа (Скупштине акционара).

Упитна је и контрола директних пласмана, без финансијског посредника. Наиме Агенција за банкарство РС врши надзор само над банкама, а пошто ИРБ РС не подлијеже супервизији Агенције, оваквих директни пласмани остају ван било какве контроле. Контролу може да врши једино Главна служба за ревизију јавног сектора чији су капацитети упитни за ову врсту контроле.