Ноливуд: Нигеријска творница филма

Нигеријска творница снова годишње производи више филмова од Холивуда или Боливуда.

Углавном се ради о јефтиним и нискоквалитетним остварењима. Међутим, упућени тврде да нигеријски филм има велику будућност.

Филмови из најмногољудније афричке земље не приказују се само у Африци, него и у бројним европским те америчким градовима с афричким имигрантским становништвом.

"Наш филмски сектор очекује велика будућност", каже Емека Мба, главни директор нигеријског Националног одбора филмских и видео цензора.

Дневни лист "Нешнал мирор" чак тврди да је Ноливуд – назив дан нигеријској творници снова – на путу "покоравања свијета". Многе од нискобуџетних продукција су мелодраме, чије су главне теме љубав, моћ и издаја. Телевизијски програми као што је Африца Магиц емитују нигеријске филмове без прекида, слично као што је у Бразилу случај с теленовелама.

Међутим, да би се направио искорак нужан за међународни успјех, нигеријским јефтино и масовно продуцираним филмовима потребна су велика финансијска средства и унапријеђени продукцијски услови.

Гудлак Џонатан, предсједник Нигерије, је 2010. године обећао да ће Влада за забавни сектор обезбиједити 200 милиона долара. Та би сума могла Ноливуду дати потребан замах, али филмаши се жале да надувана обећања још чекају своје испуњење.

Нигеријци могу своју филмску индустрију успоређивати с Холивудом или Боливудом, али у стварности играју у различитим лигама. На примјер, Ноливуд можда годишње избаци између 1.000 и 2.000 филмова, али годишњи промет читаве нигеријске филмске индустрије креће се, према Мбау, свега око 250 милиона долара. Ријеч је о буџету којим располаже један једини филм о Харију Потеру или Спајдермену.

Нигеријски филмови, са заплетима базираним на темама као што су сукоб традиције и постколонијалног модернизма, редовно односе награде на афричким фестивалима. Али, Ноливуд је имао мало успјеха на међународним догађањиима, што је углавном узроковано квалитетом филмова које често продају улични продавачи или се дистрибуирају кроз видео-клубове за гледање у приватним кућама или кафићима. У Нигерији постоји можда свега двадесетак правих кина, а у многим афричким земљама тај је број још и мањи.

Филмове углавном снимају једноставним дигиталним камерама и то у раздобљу од неколико седмица, понекад чак и дана. У земљи не постоје филмски студији, а буџет већине филмова износи између 10.000 и 30.000 долара, што треба да покрије све трошкове филмске екипе, глумаца, костима, транспорта и технике.

Узимајући те околности у обзир, није чудно да западни гледаоци нигеријске филмове сматрају "танким", чак и ненамјерно смијешним. Нигеријски медијски стручњак Емека Околи критичан је према том аматеризму.

"Искориштавали смо професију до те тачке да нас занима само чињеница да стално радимо нове филмове. Једном када тако поступите, жртвујете квалитет", каже он.

Упркос томе, ноливудски филмови привлаче афричке гледаоце, који у њима проналазе властиту реалност. Власник бордела који покушава дјевојку са села увући у проституцију нудећи јој посао конобарице, вјештичја клетва која трује односе међу породицама вјенчаног пара, варалица који потајно уништава трговца и помоћу чаробног напитка заводи његову жену, чаробњаштво и уроте, корупција и скандали, појаве су које играју важну улогу у заплетима карактеризираним једноставном поставом и статичним сценама. Нужност резања трошкова значи да, кад је акција у питању, нема превише простора, чак и ако је насиље, нарочито породично, често присутно.
Чак и познатији глумци, који могу зарађивати и десетак хиљада долара по филму, западном се гледаоцу чине попут аматера. Потоци умјетне крви и лоше израђене компјутерске анимације могу мало тога направити на подизању квалитета за међународну публику. Многи од филмова приказују жене као жртве насилних љубавника или окрутних мужева.

"Нажалост, често је ријеч о одразу тужне реалности", каже Мба.

Петер Рорвик, директор дурбанског Међународног филмског фестивала, важне јужноафричке филмске манифестације, каже да у Нигерији раде обећавајуће филмове.
"Квантитет ће уступити мјесто квалитети. Нигеријска филмска индустрија фантастичан је примјер за остатак Африке и с временом ће направити међународни пробој", закључио је Рорвик.

Пиратски данак

Осим самих финансијских ограничења, Ноливуд муку мучи и с пиратством. Унутар неколико седмица од избацивања неког филма појављују се копије.
"Пиратерија нас кошта милионе. То је ноћна мора", говори ноливудска звијезда Нгози Езену.