Ништа шушке: Мини златне полуге хит у свијету

Приватни инвеститори у Швajцарској, Аустрији и Њемачкој праве редове да би купили златне полуге величине кредитне картице које се једноставо могу раздвојити на комаде од 1 грам и користити за плаћање у хитном случају.

Сада швajцарска "рафинерија" Валkамби, дио америчког рударског гиганта Њумонт, жели представити свој "КомбиБар" на тржишту САД-а те појачати трговачку присутност у Индији, највећем свјетском потрошачу злата гдје се оно дуго користи као паралелна валута.

Инвеститори се брину да ће инфлација и немир на финанцијском тржишту уништити вриједност њихове готовине те троше велике количине новца у злато у протеклих 10 година. У односу на 2001.годину цијена се повећала скоро 500%, у поређењу с повећањем од 12% у МСЦИ свјетским индексом.

У 2011-ој години се продало златних полуга и кованица у износу од скоро 77 милијарди долара. 2002. године се продало само 3.5 милијарди долара. То су подаци Свјетског вијећа за злато.

"Богати купују стандардне полуге или имају депозите физичког злата. Људи који имају мање новца купују до 100 грама," рекао је Мајкл Месарик, први човјек Валкамбија. "Али за многе обично инвестирање у производ није довољно. Они желе моћи нешто урадити с металом."

Месарик је рекао да је предност "КомбиБара" – ког су назвали "чоколадна табла" јер се комади могу једноставно одвојити руком у квадрате од 1 грам – та што се може једноставно транспортовати и кошта мање него куповина 50 плочица од 1 грам.

"Производ се такође може користити као алтернативна метода за плаћање," рекао је.

Валкамби гради продајну мрежу у Индији и планира лансирати КомбиБар на тржишту САД-а идуће године. Што се тиче Јапана, жеља је да фокус буде на КомбиБару од платине и паладија.

Потражња је изразито велика међу Нијемцима који се још сјећају хиперинфлације послије Првог свјетског рата. Тада је новац постао скоро потпуно безвриједан и била су потребна колица за пренос материјала, пуна новца, да би се купио хљеб и најосновније потрепштине.

"Највише људи старости између 40 и 70 година инвестирају у златне полуге и кованице," каже Месарик. "Чули су приче од својих родитеља о ратовима и кризама које смањују вриједност новца."

Штефан Милер, који управља златним фондом банке Јулијус Бер у износу од 6 милијарди долара, каже да је проблем са златом као средством за плаћање тај да људи морају прихватити његову вриједност здраво за готово.

"Злато је корисно за одржавање вриједности," рекао је Муеллер. "Али сумњам да ће успјети као средство за плаћање."

Како реагуја тржиште купаца, показује податак да је на апаратима забиљежена рекордна продаја 2010-те године, само један дан након што је први човјек Дојче Банке Јосеф Акерман рекао како сумња да ли ће Грчка моћи вратити дуг.

Од када су постављени апарати који раде под именом "Злато за понијети", 50,000 клијената су купили злато у вриједности већој од 21 милион евра. Просјечан купац је мушкарац, преко педесет година, богат.