Нинова награда Александру Гаталици

НИН-ова награда за најбољи роман у 2012. години припала је Алексaндру Гаталици за роман "Велики рат" у издању Моно и Мањане. Одлуку је донио жири у саставу: Васа Павковић (предсједник), Владислава Гордић Петковић, Љиљана Шоп, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић. Роман за тему има догађаје током Првог свјетског рата испричане из визуре више од […]

понедељак, јануар 14, 2013 / 13:40

НИН-ова награда за најбољи роман у 2012. години припала је Алексaндру Гаталици за роман "Велики рат" у издању Моно и Мањане.

Одлуку је донио жири у саставу: Васа Павковић (предсједник), Владислава Гордић Петковић, Љиљана Шоп, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић.

Роман за тему има догађаје током Првог свјетског рата испричане из визуре више од 80 ликова из држава учесница.

Пратећи судбине на свим зараћеним странама, Гаталица је обликовао победнике и поражене, генерале и оперске певаче, војнике и шпијуне, мале, обичне људе, успевајући да обухвати читаву епоху. Има у овој књизи несвакидашње амбиције, тужних и веселих судбина, примера невиђеног, али и сасвим узалудног хероизма.

„Велики рат“ ниједног тренутка не постаје историјска хроника јер се од документа развија до невероватних открића, градећи јаку, упечатљиву причу правог романа и великог уметничког дела – пише о овом дјелу књижевна критика.

Aлександар Гаталица је рођен у Београду 1964. године. Дипломирао на катедри за Светску књижевност 1989. године. Писац, преводилац са античког грчког и музички критичар.

Као писац појавио се у српској књижевности 1993. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Као преводилац, први пут превео двије античке драме на српски језик (Алкеста и Ифигенијина смрт у Аулиди), као и пјесничку заоставштину пјесника који нису потпуније превођени (Мимнермо, Солон, Сапфа). Као музички критичар, писао критике за дневне листове „Глас Јавности“ (2000-2002) и „Вечерње новости“ (од 2002).

Објавио је следеће књиге: Линије живота (роман, 1993), Говорите ли класични? (музички есеји, 1994), Наличја (роман, 1995), Мимикрије (приповетке, 1996), Црно и бело (биографије пијаниста стерео-ере, 1998), Век (приповетке, 1999), Рубинштајн против Хоровица и обрнуто, (музички есеј, 1999), Крај (роман, 2001), Чиода са две главе (драма, 2002), Еурипидова смрт (роман, 2002), Златно доба пијанизма, (музички есеј, 2002), Најлепше приче Александра Гаталице (приредио Петар Пијановић, 2003), Београд за странце (приповетке, 2004), Квадратура нота (есеји и критике, 2004), Дијалог са опсенама (две новеле, 2006), Дневник поражених неимара (приповетке, 2006).



Оставите одговор