Николић: Хаг је сатанизовао Србе и спроводио силу најмоћнијих

Предсједник Србије Томислав Николић данас је на дебати у Уједињеним нацијама, оштро критиковао Хашки трибунал, оцјењујући да тај суд није помогао, већ само одмогао помирењу у бившој Југославији.

"Србија и ја спремни смо да не чекамо 70 година да бисмо се помирили са комшијама са којима смо некада живјели у истој држави или са којима, мислим на Косово и Метохију, и данас живимо у једној земљи. Дубоко сам увјерен да је Хашки трибунал одмогао када је тај процес у питању и да га је, вјероватно, непотребно одложио на наредна поколења. Свакако га је, у великој мјери, успорио и отежао", указао је предсједник Србије.

Према његовим ријечима, Трибунал је изазвао код једног народа осјећај да му је почињена неправда, а код другог тријумфализам. "Са становишта науке и етике, хашки процеси могу да се ставе у исту раван са процесима које је водила инквизиција, као и са париским и московским процесима. Поступци против Срба су мотивисани кажњавањем и одмаздом, а одмазда, нарочито у савременом праву, никада не може да буде оправдана као праведна. Хашки поступци су без правде и праведности", истакао је Николић.

Говорећи као први од 50 представника држава који су пријављени за расправу, Николић је подсјетио да је укупна висина казни до сада изречених Србима у том суду око 1.150 година, док су представници других народа за злочине над Србима осуђени на укупно 55 година. Предсједник Србије је подсјетио да су хрватски генерали Маркач и Готовина ослобођени – а хрватске трупе протјерале су преко 300.000 Срба из крајева које су вијековима настањивали њихови преци. Више од 2.000 жртава из Братунца, Кравице и околних мјеста у Источној Босни у којима су дјеловале бошњачке снаге, под командом Насера Орића, чека да се макар неко од почичинилаца казни.

Срби са Косова и Метохије организовано су киднаповани, а потом су им вађени органи који су продавани на црном тржишту. Историја не памти такве злочине. Хашки суд, умјесто да их процесуира, уништио је доказе. "Стотине хиљада протјераних, хиљаде убијених и киднапованих на Косову и Метохији нису били довољан разлог Хашком суду да команданте и припаднике тзв. ОВК казни, него је, током поступка, Харадинају, што је случај без преседана, дозволио да се бави политиком. А дозволио му је, заправо, да уклања и застрашује свједоке", додао је Николић. По његовим ријечима, пресуде Трибунала изазивају фрустрираност и депресију код Срба, а код Хрвата и Бошњака подстичу егзалтираност и тријумфализам.

"Хашка суђења, чини се, углавном неће успјети да досегну праву и потпуну истину, па ће и помирење бити наметнуто и неискрено. Не може се бити праведан према некима, а према другима не. Како објаснити да скоро нико, осим у једном случају у БиХ и у једном случају на Косову, није био правноснажно осуђен за злочине над Србима", истакао је Николић.

На дебати коју данас на Ист Риверу бојкотују САД, а нису присутни ни представници Трибунала, Николић се посебно осврнуо на изостанак представника суда, примећујући – Ако не поштују најдревније правно правило, "Саслушајмо и другу страну", како да од њих очекујемо и минимум права и правде? "Хашки трибунал није испунио основни прокламовани циљ – помирење у региону, и зато не може бити ни будућност међународне правде, већ само њена ружна прошлост. Корист од Хашког трибунала постоји само утолико што је сада потпуно јасно да је начин његовог оснивања, његов цјелокупни рад показао да се тако више никада не смије радити", истакао је он. Зарад подршке Међународном суду правде, као искључивој инстанци за спровођење међународне правде, Николић је у детаље описао шта је све Србија учинила сарађујући са Хагом и због жеље да допринесе прокламованим циљевима Трибунала. Том суду Србија је изручила 46 окривљених, међу којима и двојицу бивших предсједника, чланове владе, тројицу начелника Генералштаба своје војске и више полицијских и војних генерала, укључујући и директора обавештајне службе што је, каже Николић, незабиљежен случај у свијету. Такође, додао је, Србија се "готово одрекла свог суверенитета" ослободивши више од 750 свједока чувања државне тајне. "Сарадња са Хашким судом била је наша искрена жеља да допринесемо помирењу на просторима бивше Југославије, а не резултат притисака. Зато је Србија, често угрожавајући своје националне интересе, у потпуности одговорила на скоро све захтјеве за помоћ коју су тражили Тужилаштво или оптужени, а ниједан захтјев да се оствари увид у архиве није одбијен."

Истовремено, указао је, "Срби се као жртве у дјелатностима Хашког трибунала готово уопште не појављују… тек само у неколико случајева: Харадин Бала на Косову је за злочине над Србима осуђен и добио казну затвора од 13 година; Здравко Муцић, 9 година, Хазим Делић 18 и Есад Ланџо 15 година затвора".

"Ови подаци могли би сугерисати сљедећи закључак: међу учиниоцима ратних злочина на простору бивше Југославије скоро искључиво су Срби, а што је посебно интересантно, међу жртвама трагичних ратова, скоро да уопште нема Срба. Неко покушава да утемељи констатацију да је српска страна бестијално, оргијастички убијала и спроводила геноцид, док је друга сједела скрштених руку и бавила се свакодневним пословима и хуманитарним радом", нагласио је. По Николићевим ријечима, "нису у том рату који нас је све уништио, једни само гинули, а други само убијали" и "можда је све било увертира за отимање Косова и Метохије од Србије које је сада на дијелу, и у које је умијешана организација најмодернијих и требало би да буде, најправеднијих земаља": "Да, али и најмоћнијих, из чијих редова је правда побјегла", каже Николић.

"Ако неки будући истраживач, будући историчар, само на основу броја оптужених и осуђених Срба, Хрвата и муслимана буде закључивао о рату у БиХ, закључиће да су само Срби убијали Хрвате и муслимане (Бошњаке), да скоро уопште није било убијених Срба, а да су ту и тамо Хрвати убијали Бошњаке, а скоро нимало Бошњаци Хрвате. Ово на врло упечатљив начин одсликава стање ствари када је у питању необјективност и пристрасност самог Трибунала", нагласио је. Када је ријеч о самим процесима, Николић се посебно осврнуо на недостатак равноправности двије стране – тужилаштва и одбране – у којем је "тужилачка страна, у свим поступцима и у сваком смислу, била фаворизована на штету одбране окривљеног", када је ријеч о средствима, приступу медијима. Као примјер најгрубље повреде људских права окривљених, Николић је истакао случај Војислава Шешеља који, како је казао, "проводи једанаесту годину у притвору, без преседана у свјетској историји, а да се не почиње са суђењем, јер тужилачка страна није била у стању да прибави доказе за своју унапријед, дакле без доказа, сачињену оптужницу". Николић је, истовремено, апеловао на Трибунал и УН да осуђеницима дозволе служење казне у Србији. "Сврха кажњавања не треба да буде одмазда. Просвећени народи давно су престали да о казни мисле као о освети… Али сврха кажњавања је и ресоцијализација учинилаца. Не опрост, већ, колико је могуће, поновно враћање у нормалан живот. Издржавање казне затвора у страној земљи, далеко од породице, у непознатом окружењу и без знања домаћег језика не доприноси назначеним задацима." Николић је рекао да Србија гарантује да Срби који су осуђени пред Хашким судом, ако им се дозволи да казне затвора издржавају у Србији, неће имати повлаштен третман и да је спремна да прихвати међународни надзор.