Није немогуће: Међународна ознака азбуком
Када неко заиста користи своје писмо, а (сјеверни) Македонци то заиста чине са писмом које су позајмили од Срба, онда се може десити да на паковању прашка за рубље једна именом нестабилна земља може добити и овакву ознаку.
У случају позајмљивања писма које помињемо у уводу, да неко не би пао у замку да Фронтал.РС оптужује за којекакве увијек актуелне глупости, типа великосрпских историјских наметања, дужни смо пар образовних чињеница.
Осим што је Сјеверна Македонија у данашњим границама, сем потеза према Србији, резултат управо граница Србије прије 1914. године, односно Првог свјетског рата, писмо и језик који је нормиран 1950. године као "македонски" (а видимо да се Грци буне због употребе имена своје покрајине) настао је директним угледањем на језик Вука Стефановића Караџића.
Како кориштењем слова Ј, некарактеристичног за друге словенске азбуке, тако и словима Љ, Њ, Џ, која нијесу постојала прије Вука, управо због тога што их је он нацртао. Да не би преузимали карактеристично српске Ћ и Ђ, модификација старе графеме "ђерв", која се први пут помињеу Повељи бана Кулина из 1189. године, македонцима је на брзу руку нацртано Ќ и Ѓ.
Таман колико је и истом титоистичко-тоталитаристичком новоговорном традицијом, приликом стварања "црногорског" језика додато с́ и з́.
На српском језику, пак, произвођачи се утркују ко ће први писати латиницом, док се, ето, њемачком произвођачу за тржиште Сјеверне Македоније може омаћи да Србију и БиХ стави као говорнике истог језика, а Македонце као неког ко заслужује ћириличну ознаку у међународној елипси.