Невладини црногорски католици: Не требају посредници до Бога

Иван Занковић, оснивач и координатор Црногорске католичке цркве (ЦКЦ), казао је да се законска рјешења која се тичу вјерских заједница у Црној Гори морају поштовати и да се мора уважити однос савременог човјека према религији и његове духовне потребе.

"Наша очекивања од Закона о вјерским заједницама који је Влада ЦГ најавила да ће бити донешен до краја године су обесхрабљујућа као и све досадашње најаве и обећања од стране Владе ЦГ, поготово за овако сложену и осјетљиву област. Влада и институције система нијесу у стању да ни постојеће Законе примијене и спроведу у пракси, због чега данас имамо законодавне противречности и институционални хаос у свим областима" – казао је Занковић за портал ИН4С.

Он је рекао како је факат да цркве воде државну политику, док скупштина и влада проповиједају начела вјероисповијести, канонизују и деканонизују цркве, а грађани се дијеле и свађају.

"Данашњи интелектуални капацитети Црне Горе и постојећи вриједносни систем, као и институционални амбијент Црне Горе, не гарантују квалитетна рјешења уколико се не створи један шири, озбиљан, интелектуално-стручан и продуховљен амбијент чији актери би понудили права рјешења у овој области" – оцијенио је Занковић, који је поред Црногорске католичке цркве, основао и Црногорску протестантску цркву, а предао је и пријаве за оснивање још двије вјерске заједнице – Црногорску демохришћанску и Црногорску адвентистичку цркву.

По његовим ријечима законска рјешења у овој области се морају поштовати, као што се мора уважити и однос савременог човјека према религији и његове духовне потребе.

"Треба, свакако, схватити и институцију цркве која са својим традационалним схватањем није више у могућности да задовољи савремне потребе човјека. На тој линији треба тражити оптимална рјешења уз консултације стручних и мислећих људи, као и кроз поштовање ставова цркве" – навео је Занковић.

Како је подвукао, мора се запазити и истаћи да постојећи Закона о вјерским заједницама у ЦГ поштује Христово начело „да су сви људи браћа и међусобно једнаки, и само је Бог на небу изнад човјека“, па тако „ сваки грађанин може за 5 евра да пријави постојање вјерске заједнице коју одабере за своју“, чиме се искључује потреба за постојањем постојећих вјерских заједница, и са чиме се губи потреба за посредником између човјека и Бога".

Занковић каже да би се са овим и оваквим законским рјешењем ослободила огромна људска енергија и материјална добра, што је једно од могућих рјешења. Иначе, као што је познато, влада је најавила почетак израде новог закона којим ће се регулисати положај вјерских заједница у Црној Гори. Иако се надају да ће им правна рјешења донијети бољи положај, у вјерским заједницама нијесу превише оптимистични.

Закон од 1977.

Однос цркве и државе је до сада био базиран на закону из 1977. године и готово сви субјекти констатују да се ради о застарјелом, превазиђеном и нефункционалном закону који је одавно требало промијенити. Црна Гора је једина земља у региону која још нема закон о црквама и вјерским заједницама, али не у недостатку стручњака, како сматра историчар религије Будимир Алексић, већ због непостојања политичке воље.

"Има довољно стручњака, правника у оквиру вјерских заједница, која познају европска искуства која треба имплементирати у такав један закон, а потребна је само добра воља од стране државе да се он донесе", казао је Алексић Дневним новинама. Да би донио задовољавајућа рјешења, сматра Алексић, тај закон би требало да садржи неколико важних начела у односима цркве и државе.

"Морају постојати обавезујућа и општеприхватљива темељна начела начело вјерске слободе или вјероисповиједања, неутралност државе, једнаки правни третман и право на самоодређење. Држава је дужна да та начела поштује и штити у њиховом изворном значењу, да их заиста јемчи, а не да их употребљава у дискриминаторске сврхе, што се догађа често када држава из идеолошких и политичких разлога интервенише у области људских права" поручује Алексић.

И СПЦ тражи нови закон

Држава треба да јемчи и штити права која црква има, сматра он, са својим идентитетом, а не да држава успоставља идентитет цркве. "Потребно је правно признати сваку цркву или вјерску заједницу, што значи систем обавеза у односу на њихов идентитет који држава мора да прихвати", казао је Алексић.

И у Митрополији црногорско-приморској (МПЦ) очекују да тим законом коначно буде ријешен однос државе и вјерских заједница. "Ако буде здраве памети и логике онда нови закон треба да буде правна капа за односе државе са црквама и вјерским заједницама", казао је Дневним новинама координатор Правног савјета МПЦ протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

Јавности још нијесу познати детаљи тог закона, како је казао, али се наслућује оквир који је већ раније дефинисан одредбама Европске конвенције о људским правима, Повеље Уједињених нација, Међународног пакта о грађанским и политичким правима и Устава Црне Горе.

"Мислим да ће велики проблем представљати обезбјеђивање једнакости правног положаја цркава и вјерских заједница с обзиром да је раније Темељним уговором између Свете Столице и Црне Горе католичкој цркви у Црној Гори признат јавно-правни, а исламској и јеврејској заједници грађанско-правни субјективитет. Ту велику правну разлику треба уједначити", поручује Џомић.