Неопорезиви дио плате враћа се на износ од 150 КМ

Економском политиком за наредну годину планирано је поновно увођење неопорезивог дијела дохотка који је почетком 2011. године укинут, а на њему иинсистирају привредници. Ипак, према нацрту Економске политике, тражени износ од 250 марака није одобрен, већ ће неопорезиво бити 150 марака.

У погонима бањалучке Фабрике обуће Бема запослено је 1250 радника. Кад се на њихове личне дохотке одбије неопорезиви дио плате, уштеда за предузеће биће велика.

"То је Беми уштеда од 21 хиљаду марака мјесечно. То је много новца у времену кад је сваки фенинг важан", каже маринко Умићевић, извршни директор „Беме“

Мање предузеће – друга прича. Породична фирма Плантаго запошљава 14 радника. Послују успјешно, али не вјерују да ће нова мјера донијети значајнију корист.

Александар Вукмировић, директор Плантага каже да је то за ово предузеће мања уштеда и да не доноди велику корист.

Да неопорезиви дио плате није требало ни укидати, поготово у години кризе, упозоравала је Привредна комора. Иако је у 2012. години, у односу на 2008. укупан приход у привреди повећан на скоро 18 милијарди марака, значајно је смањена нето добит, а повећан нето губитак. Да би се благи раст из 2013. убрзао, између осталог траже враћање на 250 марака неопорезивог дијела.

„Ако узмете веће предузеће од око хиљаду радника, то би мјесечно значило уштеду од 25 хиљада марака, дакле годишње уштеда од 300 хиљада марака“, објашњава Владимир Благојевић из Привредне коморе РС

Кад је била на том нивоу, прије 2011. године, РС је имала најмање оптерећење на рад у региону, подсјећају економисти. Укидањем неопорезивог дијела плате, посматрајући и остала оптерећења на рад, доведена је на ниво Хрватске и Србије. Сад би ситуација требало да буде знатно боља, али економисти кажу – треба размислити и о другим моделима.

"Ако повећате пореску стопу уз истовремено повећање неопорезивог дијела, радници са најмањим платама би добили смањење оптерећења, док би радници са јако великим платама на неки начин били више процентуално оптерећени", каже Саша Грабовац из Удружења економиста РС.

То се, према радној верзији Економске политике за наредну годину, неће десити. Влада је јасна да ће увођење неопорезивог дијела дохотка знатно смањити приходе у Буџету Српске, али нових пореских оптерећења, неће бити. Привредници поручују – ни без субвенција, не могу далеко стићи.

"Један од начина су субвенције. Други од начина је промовисање домаће производње и произвођача, јер они су и домаћи порески обвезници, запошљавају овдје људе, плаћају порезе и доприносе и наравно вежу за себе и низ других коопреаната на различите начине", каже предсједник НСРС Игор Радојичић.

Држава ће морати добро да засуче рукаве – ако привреду жели да постави на здраве ноге, нопорезиви дио плате само је почетак. Конркетно и Плантаго и Бема очекују у овој години повећање броја радника, али не без помоћи.