Не да нас Антон: Српска не може изгубити ни једну надлежност

Министар правде Републике Српске Антон Касиповић изјавио је да не постоји могућност да Република Српска у структуралном дијалогу изгуби било коју од прописаних надлежности и да се Српска управо зато противи успостављању врховног суда БиХ.

"Управо зато се залажемо за укидање проширених надлежности, а посебно се противимо успостављању врховног суда БиХ, јер би његовим успостављањем, за шта такође не постоји уставни основ, била угрожена постојећа организација судова у ентитетима. Правосуђе ентитета представља заокружену цјелину и не може бити угрожено по било којем основу", рекао је Касиповић за београдске "Вечерње новости".

Он наводи да Република Српска истрајава на укидању такозване проширене надлежности која омогућава Суду БиХ да, према нејасним критеријумима, преузима предмете из надлежности ентитетских судова.

"Република Српска се залаже за поштовање успостављене надлежности између заједничких институција БиХ и ентитета регулисаних Уставом БиХ и уставима ентитета. У организацији правосуђа ово је изузетно важно с циљем јачања правне сигурности и права сваког на правично суђење и поштовање члана шест Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода", наводи Касиповић.

Према његовим ријечима, циљ Републике Српске јесте да се према општеприхваћеним стандардима регулишу стварне надлежности Суда БиХ на врло јасан и децидан начин.

"То подразумијева да Суд БиХ нема надлежност у односу над судовима ентитета и да је надлежан само у кривичним стварима, за кривична дјела уграђена у Кривични закон БиХ или и у неки други закон који је донијела Парламентарна скупштина БиХ. То практично значи да су кривична дјела уграђена у Кривични закон ентитета у искључивој надлежности суда и тужилаштва ентитета", појаснио је Касиповић.

Касиповић оцјењује да је за било какву реформу организације и надлежности Суда БиХ потребно постићи пун консензус, како струке тако и политике.

"Због незадовољства радом Суда и Тужилаштва БиХ, а нарочито због ретроактивне примјене Кривичног закона, проширене надлежности, структурални дијалог је и почео 2011. године и имао је за циљ да се редефинишу Суд и Тужилаштво БиХ у складу са општеприхваћеним стандардима из ове области", додао је Касиповић.

Он је подсјетио да је Закон о суду наметнут, али је за његову измјену и допуну потребан пун консензус како би могао бити усвојен у Парламентарној скупштини БиХ.

"Ма колико преговори трајали и без обзира на њихов исход, постојећа организација и надлежност судова Републике Српске остаје нетакнута. Закон о судовима Српске донијела је Народна скупштина Републике Српске, на основу члана 121. Устава Републике Српске и то је питање у искључивој надлежности Српске", подсјетио је Касиповић.

Он је указао да досадашња искуства показују да Суд БиХ ни у једном "преузетом" предмету није поступио у складу са законом.

Ресорни министар каже да се представници Републике Српске залажу да се Апелационо вијеће, које је у саставу Суда БиХ, измјести успостављањем Вишег суда, као другостепеног суда.

Касиповић је закључио да је постојећа организација супротна Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода у којој је јасно дефинисано да осуђено лице има право жалбе непосредно Вишем суду.

Он је навео да је значајан помак у дијалогу била бриселска конференција министара правде БиХ, ентитета и предсједника Правосудне комисије Брчко дистрикта БиХ.