НАТО признао, али без кајања: Оно са Србијом је била агресија, без дозволе СБ

НАТО је први пут званично саопштио да за бомбардовање Србије 1999. године, у којем су учествовале САД и друге чланице Сјеверно-атлантског савеза, није било одобрења Савјета безбједности УН.

То је наведено у саопштењу на сајту НАТО, у којем се у девет тачака одбацују руске тврдње „и подаци износе тачно”, између осталог о природи напада НАТО на Србију 1999. и о проглашењу независности Косова, као преседану који оправдава руско присаједињење украјинског Крима.

Никада до сада званичници НАТО и земаља чланица нису прихватали тврдњу да су бомбардовањем Србије 1999. прекршили међународно право и Повељу УН јер је напад започет без дозволе Савјета безбједности УН, иако су, управо поводом украјинске кризе, неки политичари и бивши државници чланица НАТО то признали као чињеницу.

Раније је једино бивши предсједник Парламентарне скупштине НАТО Пјер Лелуш на једном састанку НАТО у Шведској изјавио да јесте чињеница да је Атлантски савез бомбардовао Србију без сагласности Савјета безбједности УН.

Атлантски савез у саопштењу објављеном на интернету прецизира да, „упркос томе што није било одобрења Савјета безбједности УН, операција савезничких снага НАТО (против Србије) покренута је да би се спријечило (у ствари непостојеће) масовно и дуготрајно кршење људских права и убијање цивила (на Косову)”.

Тиме се понавља теза навођена уочи бомбардовања Србије, да САД и НАТО имају право на „хуманитарну интервенцију”, ако Атлантски савез процјени да власт неке земље крши међународне хуманитарне норме и чини злочине против човјечности према сопственом становништву.

НАТО у саопштењу наводи да је „Савјет безбједности УН у више наврата етничко чишћење на Косову и бројне избјеглице означио као пријетњу међународном миру и безбједности”, и указује да је и Русија била чланица тадашње Контакт-групе која је, као и УН, „годинама улагала интензивне напоре да донесе мирно рјешење” за Косово.

Тадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана је уочи интервенције 1999. челницима земаља НАТО ставио до знања да Атлантски савез по међународном праву не може сносити никакве посљедице што за бомбардовање Србије нема дозволе Савјета безбједности УН, али да није искључено да Међународни суд правде прихвати да размотри евентуалне тужбе против појединих чланица НАТО.

Влада у Београду је после бомбардовања тужила НАТО и земље чланице Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу, али се тај суд прогласио ненадлежним.