Настављен рад на изградњи канала који ће повезати Русију са Индијским океаном

Иран је наставио да ради на пројекту изградње канала који би требало да повеже Персијски залив и Каспијско језеро.

Планирана дужина канала, чија изградња би могла да буде завршена сљедец́е деценије, јесте око 700 километара.

Тај објекат би обезбиједио Русији алтернативни излаз на Индијски океан. Западне земље и сусједи Ирана нису баш одушевљени овом идејом.

Додуше, идеја сама по себи није нова.

Руски инжењери су још крајем 19. вијека припремили пројекат изградње овог канала, будуц́и да се више од половине руског трговинског промета обављало преко мореуза Босфор и Дарданели. Европске земље су одбиле приједлог Русије да јој препусте контролу над овим мореузима, што је, између осталог, додатно угрожавало безбиједност руских територија.

Прва руско-иранска комисија је била формирана још 1904. али стране нису успјеле да постигну договор око статуса пројекта, а онда је крајем ’30-их година прошлог вијека дошло до „захлађења“ руско-иранских односа.

Међутим, Турска је од средине априла 1941. године под различитим изговорима опструисала пролаз руских бродова са војним теретом за Југославију, коју је напала нацистичка Њемачка. Осим тога, генерално гледано, Турска је до краја 1944. године водила пронацистичку политику, зато се још током Другом свјетског рата Русија вратила на идеју изградње канала од Персијског залива до Каспијског језера.

Током друге половине 20. вијека, канал је често био на дневном реду преговора руских и иранских званичника, али до реализације пројекта није дошло. Са друге стране, и САД су стално повец́авале притисак на Техеран. Није случајно да се тај пројекат 1997. године нашао на списку санкција које су САД увеле Ирану. То значи да су САД, у ствари, пријетиле економским „казнама“ компанијама који би одлучиле да помогну Ирану у изградњи овог канала.

Економиста, колумниста издања „Војно-индустријски курир“ Алексеј Чичкин за Спутњик каже да је ова рута важна за Русију не само због евентуалних проблема око проласка руских бродова кроз мореузе Босфор и Дарданели, него и због Суецког канала, који се налази на потенцијално опасном подручју.

„Јасно је да су за реализацију потребне огромне паре. Изградња канала би коштала од 10 до 30 милијарда долара. Постоје и одређени технолошки проблеми, ако узмемо у обзир велике висинске разлике на територији Ирана. Осим тога, постоје и еколошки проблеми. Каспијски базен је јединствена природна творевина, зато треба пажљиво проучити ризике изградње инфраструктуре. По природи ствари, сваки канал је на мети критике еколога. Требало би имати у виду и то да би планирани канал у Ирану био неколико пута вец́и од Панамског или Суецког канала“, истиче експерт.

Чичкин каже да Иран планира да користи канал и за наводњавање околног земљишта, али наравно да је приоритет остваривање прихода од транзита, као и повец́ање улоге земље у међународним економским процесима.

„Претпоставља се да би улагања у овај канал могла исплатити после пет година експлоатације. Русија и Иран би годишње могли да приходују од транзита по, приближно, милијарду и по долара. Канал би обезбиједио директан приступ Индијском океану не само Русији, него и одређеним земљама бившег Совјетског Савеза (Туркменија, Азербејџан), а индиректан – цијелој Европи“, наводи у свом чланку за „Војно-индустријски курир“ Алексеј Чичкин.

„Одређени дио међународних трговинских рута ц́е се премјестити у земље кроз које би требало да прође нови канал. Осим тога, многе земље сада раде на новом међународном копненом коридору Сјевер-југ, који би требало да повеже Европу, Русију, Средњу Азију, Иран и Индију. Може се рец́и да се ова рута поклапа са рутом којом би требало да прође Ирански канал“, објашњава експерт.

Чичкин сматра да уколико би дошло до сарадње Русије и Ирана, за изградњу канала би био потребан „увоз руских технологија“.

Руске компаније, на примјер, у републици Дагестан, имају велики потенцијал када је ријеч о изградњи бродова намијењених управо за пловидбу по каналима. Иранске делегације су долазиле у Русију крајем деведесетих и почетком двехиљадитих како би проучиле руска искуства у областима бродоградње и одржавања канала, укључујуц́и и 227 километара дугачак Бјеломорско-балтички канал.