Наш палеолит на мапи свијета

Да су Босна и Херцеговина археолошки елдорадо потврђују и открића археолога из периода палеолита, које предводи директор Археолошког института Универзитета Кембриџ др Престон Миракл.

Какав је значај археолошких налазишта из палеолита у БиХ?

У БиХ има много налазишта из овог периода и она су пребогата кременим артефактима. Због киселости земљишта нису сачувани биолошки остаци, пре свега кости, људи и животиња из палеолита. Ипак се може установити старост тих локалитета, кретање људи у том времену и делимично начин на који су живели.

Да ли сте нашли локалитете који су везани за прелазак човека са неандерталца на хомо сапијенса?

Има доста локалитета са кременицама везаних за хомо сапијенса. Тај прелаз са неандерталца на хомо сапијенса у Европи се догодио у периоду између 45.000 и 30.000 година пре нове ере. У Хрватској, у пећини Виндији, пронађен је остатак неандерталца, чија је старост процењена на 33.000–32.000 година. У свему томе БиХ може да буде јако важна за сагледавање прелаза са једног на други тип људи.

Колико сте открили локалитета?

Укупно смо открили 222 локалитета, али не могу да тврдим да су сви из палеолита. Сакупили смо више од 11.000 артефаката – кременог материјала, керамике, костију и осталог. Све је похрањено у депоу Музеја Републике Српске.

Имају ли ова открића значај за европску археологију?

Ова налазишта имају изузетан значај за европску и светску археологију, јер истраживања показују да се нека од ових налазишта датују између 100.000 и 40.000 године пре нове ере. Она потврђују да је Балкан био најважнија рута за ширење горњег палеолита у Европи око 40.000 године пре нове ере и последње упориште неандерталских група. Врло су важна за разумевање средњег палеолита, неандерталских група и њихове реакције на промене у природном и друштвеном свету током последњег леденог доба.

Зашто сте дошли овамо и почели да радите овде?

Ја сам овде дошао први пут као студент пре 26 година. Заволео сам ову земљу, људе и уопште живот на Балкану. Такође сам открио да овде постоје за археологију значајни остаци из прошлости, који су, нажалост, слабо истражени. У БиХ сам 1986. и следеће године радио у Херцеговини, где смо у оквиру међународног пројекта истраживали пећину Бадањ код Стоца. После тога сам специјализовао анализу животињских костију и радио на богатом материјалу који је нађен у Хрватској.

Када сте поново дошли у БиХ?

Дошао сам 2003. године и 2006. године и тада смо, са Завичајним музејом у Добоју и Заводом за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, почели са пројектом „Палеолит северне Босне”. Тада смо више истраживали у долинама реке Босне, Укрине и Усоре. Идуће, 2007. године, прешли смо у Бањалуку, с обзиром да у њој има више археолога и да нам је био јако занимљив материјал са локалитета Пећине. Овај пројекат ће, надам се, трајати дуже, јер моје искуство каже да се нешто добро не може направити преко ноћи.

Оцените значај локалитета Пећине код Лакташа и пећине Растуша код Теслића?

Пећине су од велике важности за регион, Европу и свет. На њему смо нашли трагове живота из периода средњег палеолита – камена оруђа, секире, сечива… Сондажна истраживања су потврдила да реч о налазишту које ће дати одговоре на многе дилеме из периода прелаза од примитивног ка данашњем човеку.Растуша је пребогато налазиште у коме су најзанимљивије кости, углавном пећинског медведа, јелена и вукова које би могле бити старе најмање 35.000 година.

Да ли археологија може да живи од својих открића?

Да, под условом да археолошка налазишта буду у туристичкој понуди. Треба на локалитетима или поред њих направити мале музеје и реконструкције тадашњих животних услова. Да људи дођу, виде и да савремени човек сагледа себе у целини – од најстаријег до овог доба. Улагања у археолошка истраживања су релативно мала, али је добитак велики.

Боро Марић