Направљен вјештачки бубрег

Амерички научници објавили су јуче да су први пут у лабораторији направили вјештачки бубрег, да су га успјешно пресадили на животињама, и да је почео да производи урин. Сличне технике стварања једноставних вјештачких дијелова тијела већ се користе на пацијентима. Бубрег је, међутим, досад први од најкопликованијих органа који су научници успјели да направе у […]

понедељак, април 15, 2013 / 16:30

Амерички научници објавили су јуче да су први пут у лабораторији направили вјештачки бубрег, да су га успјешно пресадили на животињама, и да је почео да производи урин.

Сличне технике стварања једноставних вјештачких дијелова тијела већ се користе на пацијентима. Бубрег је, међутим, досад први од најкопликованијих органа који су научници успјели да направе у лабраторијским условима.

У студији, објављеној у часопису "Натуре Медицине", истиче се да вјештачки бубрези нису тако ефикасни као природни, али истраживачи регенеративне медицине вјерују да ово подручје има огроман потенцијал.

Бубрези филтрирају крв како би из ње уклонили отпадне материје и вишак воде. То су и најтраженији органи за пресађивање, са дугим листама чекања.

У овој техници, научници користе стари бубрег који очисте од свих старих ћелија како би добили калуп сличан саћу кошнице. Потом се бубрег реконструише ћелијама узетих од пацијента.

Ова техника имала би двије значајне предности над актуелним видом пресађивања бубрега. Наиме, ткиво би одговарало пацијенту који више не би морао да цио живот пије лијекове за потискивање имуног система ради спречавања одбацивање пресадњеног органа.

Тиме би се, уједно, знатно повећао број органа доступних за трансплантацију. Већина органа у понуди бива одбачено, али би се они могли искористити као основ за стварање нових.

Како преноси ББЦ, ови вјештачки бубрези су дјело истраживача Генералне болнице Масачусетса (МГХ).

Научници су из пацова извадили бубрег и с њега "испрали" све старе ћелије. Добили су мрежу протеина, својеврстан калуп који обликом наликује бубрегу и садржи мрежу крвних судова и дренажних цјевчица.

Потом су убризгане нове ћелије које су се везале за калуп, те је на тај начин бубрег реконструисан.

Лабораторијска тестирања су показала да је у поређењу са природним, вјештачки бубрег у стању да производи 23 одсто урина.

Након пресађивања пацовима, производња урина пала је на свега пет одсто.
Вођа истраживања др. Харалд От објаснио је, међутим, да би враћање чак и дјелића природне функције бубрега могло да буде довољно.

"Рад бубрега од 10 до 15 одсто вас већ чини независним од хемодијализе", навео је у изјави за ББЦ.

"Мислим да би потенцијални клинички учинак успјешног третмана био огроман", истакао је он, подсјетивши да само у САД тренутно на пресађивање бубрега чека 100.000 болесника, а да се годишње обави свега 18.000 трансплантација.



Оставите одговор