Највећи су и фабрички димњаци: Плате највеће у Гацку и Угљевику

Просјечна нето плата у Угљевику прошле године износила је 1.089 КМ, а у Гацку 1.013 марака, тако да су те двије локалне заједнице, по овом критеријуму, рекордери у РС. "Најтање" плате, према подацима Републичког завода за статистику, лани су биле у Костајници, гдје је просјек износио тек 550 марака, а слиједи Петровац, гдје су запослени […]

петак, април 4, 2014 / 14:41

Просјечна нето плата у Угљевику прошле године износила је 1.089 КМ, а у Гацку 1.013 марака, тако да су те двије локалне заједнице, по овом критеријуму, рекордери у РС.

"Најтање" плате, према подацима Републичког завода за статистику, лани су биле у Костајници, гдје је просјек износио тек 550 марака, а слиједи Петровац, гдје су запослени зарађивали 561 КМ.

Запосленима у Бањалуци мјесечно на текуће рачуне у просјеку "лијеже" 939 марака, у Приједору су радници зарађивали 781 КМ, а Бијељинци су имали осам марака већу плату од Приједорчана.

Статистичари су израчунали да је у Требињу нето примање лани у просјеку износило 848 КМ, а у Добоју 815 марака.

Руководиоце локалних заједница у којима се највише, односно најмање зарађује, нису изненадили подаци које је саопштио Републички завод за статистику.

"Угљевик спада у једну од најразвијенијих општина у Републици Српској и имамо највећи просјек плата у РС. Ако бисмо тражили разлог због којег је то тако, треба навести да имамо велики привредни капацитет, а то су Рудник и Термоелектрана Угљевик", појашњава Василије Перић, начелник општине Угљевик.

Да су Рудник и Термоелектрана Угљевик и те како заслужни за висока просјечна примања становника ове општине свједоче и подаци који су нам уступљени из ових предузећа.

"Тридесет првог децембра прошле године у Руднику и Термоелектрани Угљевик је било запослено 1.850 радника. Просјечна плата у прошлој години износила је 1.242 КМ", кажу у овом предузећу.

С друге стране, жали се Драго Бундало, начелник општине Костајница, да је та локална заједница, поред тога што је по износу плата на неславном посљедњем мјесту, истовремено и вицешампион по задужености.

"Ми смо на неславном другом мјесту када је у питању кредитна задуженост општина. Моји претходници су задужили општину. Општина Костајница на 2,3 милиона КМ буџета, за обвезнице и кредите исплаћује 360.000 марака", тврди Бундало.

Додаје да је, ипак, када је привреда у Костајници у питању стање фантастично, што се, судећи по његовим ријечима, не би могло казати и за зараде.

"Ми имамо извозно оријентисана предузећа из области текстилне, металне и дрвопрерађивачке индустрије. Ви знате да су у том сектору ниска примања. Ако се криза продуби и настави се оваква несташица пара, не знам шта ће се дешавати у овој години", нагласио је Бундало.

Из Републичког завода за статистику саопштили су да је просјечна нето плата у РС прошле године износила 808 марака, или у бруто износу – 1.333 КМ.

Најнижа примања радници су лани имали у јулу и износила су 803 КМ, а крајем године стање се поправило, тако да су зараде у децембру биле "тешке" 820 марака.

Према доступним подацима, запослени у РС у фебруару ове године су, у просјеку, зарађивали 822 марке.

Просјечне плате у већим локалним заједницама у РС

Град Износ (КМ)

Бањалука 939

Требиње 848

Добој 815

Бијељина 789

Приједор 781

Напомена: Подаци за 2013. годину. Извор: Републички завод за статистику



0 КОМЕНТАРА

  1. Ovo je razbojništvo, bahatost i banditizam. Prosečna plata i RiTE Ugljevik 1242 KM, 1850 radnika a termoelektrana radi sa gubitkom. 1242 KM +66% doprinosa + regres, bonove za struju, putni troškovi, topli obrok = 2600 KM * 1850*12 = 57.720.000 KM. Ako bi ukinuli regrese, bonove, i tj 2600 smanjili na 1000 uštedeli bi 1600*1850*12 = 35.520.000 KM
    Plus uštede na javnim nabavkama, angažovanjm trećil lica, Tereksa, Termoelektra, Emonta, Izolatera, svih tekućih održavanja trećih lica postigli bi uštedu dodatnih 50.000.000 KM.
    Dalje ako bi smo smanjilio broj radnika na 650, dodatno bi uštedeli 1000 KM* 1200*12 = 14.400.000 KM
    Ako u celoj elektroprivredi radi 10000 radnika viška sa tri puta većom platom i ako bi 2600 KM smanjili na 1000.
    10.000 *2.600 *12= 312.000.000 KM uštade.
    Ako bi preostalim radnicima smanjli plate sa 1240 na 600 KM i ukupno na platu i doprinose izdvajali 1000 KM. Onda bi smo imali 1600 KM *10000*12= 192.000.000
    Na kraju dolazimo da se po osnovi plata u EPRS godišnje gubi 504 miliona KM. Plate suvišnih radnika i EPRS i bezobrazno-bahato visoke prosečne plate u EPRS godišnje jednu jednu hidrolektranu investicija.
    Pa vi sada zamilite koliko su te plate pojele poslednjuh 15 godina, da ne idemo dalje.
    Ovome treba dodati još veće gubitke na javnim nabakama, direktnom isisavanju novca iz EPRS, termoelektrana, hidroleketrena i ostalih preduzeća elektroprivrede.
    Na kraju krajeva kada svedemo bilans da pored 504 miliona gubitaka po osnovi plata suvišnim radnicima i prekomerno visokih plata postojećim radnicima EPRS umesto da pravi godišnju dobit od 1,5 milijardi je dovedena do gubitka.
    To samo mi možemo. EPRS svake godina po osnovu izgubljene dobiti pojede jednu ogromnu termoelektrenu od 600 MW i jednu manju hodroelektreanu od 50 MW.
    Ako bi se novac od moguće ostvarene dobiti EPRS uložio u investicioni fond, to bi godišnje bilo 1,5 miljardi investicija i energetici, bili bi iskorišćeni svi postojeći hidropotencijali, modernizovane bi postojeće TE, urađeni elektrofiltri i postrojenja za odsumporavanje
    Investirano bi u izgradnju hidroelektran na Drini i drugim rekama, bili bi sačuvani naši prirodni resursi, na tim investicijama bi bilo uposleno više radnika nego što ima prekobrojnih sada u elektroprivredi,
    Pogledajete kako je tao narod krvavo gradio za platu od 400 KM protivvrednosti, dok danas radnici za njeno ekonomsku uništavanje uzimaju u proseku 3 puta više.
    https://www.youtube.com/watch?v=m7iPN4T551M

  2. Mafijaški ološ bez morala, sistematski ekonomski uništava EPRS, dovodi u gubitke najjaču privredni grana, svi lešinari u društvu su se ostrvili na ovu kravu muzaru dok je još živa. Nevjerovatno je kakve su parazitske generacije došle, kako je podstaknut materijalizam i pohlepa u čoveku sa ciljam da kao kolektivitet budemo uništeni na ovim prostorima.

Оставите одговор