Нацрт буџета ЕУ: Нема ставке за проширење

У приједлогу нацрта буџета ЕУ за период 2014-2020. први пут се проширење уопште не појављује као ставка.

Индикативно је и да у овом буџетском плану, познатом као Финансијска перспектива ЕУ, нема ријечи о претприступним фондовима намијењеним земљама кандидатима, познатим као ИПА фондови.

У приједлогу нацрта буџета, који је Европска комисија усвојила у уторак, 28. јуна, увече, предвиђа се да се у централну банку Уније слије око билион евра, односно нешто више од један одсто бруто националног дохотка земаља чланица.

Иако ће процентуално земље чланице уплаћивати мање у заједничку касу, апсолутни износ биће нешто већи од текућег, који износи 972 милијарде евра.

Као и до сада, главни буџетски извори требало би да остану пољопривредне и царинске таксе, као и обавезна давања земаља чланица, зависно од њиховог бруто националног дохотка. Новост представља приједлог Комисије да додатни извори финансирања буду таксе на монетарне трансакције и увођење европског пореза на додату вриједност, као замјена за проценат националног ПДВ-а.

Највише буџетских средстава, као и до сада, предвиђено је за европске кохезијске фондове, чија је сврха да се смање разлике између развијених и неразвијених европских регија.

Пољопривредни фондови, иако смањени, остају на другом мјесту, а планира се и смањење издавања на администрацију Уније. Значајно се повећава проценат средстава који ће се издвајати за истраживање и иновације, прије свега на пољу енергетике, транспорта и информацијских технологија.

У складу са Лисабонским споразумом, приједлог буџета мора да прође верификацију Европског парламента, након чега треба да га усвоји Савјет ЕУ.