Мрмот који мијења породично стабло сисара

Нема сумње да је срећа била на страни научника када су открили створење из доба диносаура које из корена мијења наше схватање историје раних сисара.

Истраживачи су објавили данас да су на Мадагаскару пронашли фосил необичне креатуре налик великом мрмоту која је живјела прије око 66 милиона година. Тешка око девет килограма, била је огромна у поређењу са другим сисарима из доба мезозоика.

Судећи по добро очуваној лобањи, ово створење је било активан биљојед јаке чељусти, одличног њуха, добро развијеног слуха и изванредног вида, наводе истраживачи.

Ова животиња, микс примитивних физичких одлика и модерних особина, представља нови род и врсту енигматских раних сисара званих "гондванатерији", који су живели на суперконтиненту Гондвана, а који
су прије 30 година били још потпуно непознати.

Вантанино откриће омогућава научницима да се боље упознају са њиховим навикама и њиховом мјесту у свијету, у сумраку диносауруса.

Оно, такође, уноси промјене у породичном стаблу сисара, враћајући њихово поријекло 25 милиона година унатраг.

Праисторијски мрмот назван је Винтана сертићи (винтана на малгашком језику значи срећа), због срећних околности под којим је откривен.

Током ископавања 2010. на Мадагаскару, научици су издвојили 68 килограма тежак блок пјешчара препун фосила риба. Користећи компјутеризовану томографију (ЦТ) на Стони Брук Универзитету у Њујорку, они су завирилу у стену и наишли на изненађење.

"Били смо запањени када смо угледали лобању сисара како пиљи у нас на екрану", казао је вођа истраживања, палеонтолог Дејвид Краусе са Стони Брук Унивезритета.

Његов техничар Џо Гренке провео је годину дана извлачећи 13 центиметара дугу лобању из камена, стрпљиво чистећи са ње зрно по зрно пијеска.

Краусе, чија је студија објављена у часопису Натуре, каже да је Вантана други по величини познати сисар из доба диносауруса, када је већина сисара била изузетно малог раста.

Винтана је живио непосредно прије истребљења диносауруса након удара огромног астероида у Земљу, природне катастрофе која је довела до развоја и доминације сисара на планети.

"Ниједан палеонтолог никада не би био у стању да предвиди чудну мјешавину анатомских црта које испољава његова лобања", навео је Краусе.

Око два пута већи од данашњег мрмота, Винтана је имао снажне зубе, велике очи способне да виде у мраку и уши које су му омогућавале да чује високе фреквенције, далеко испред људи. Био је прилично окретан, са добрим чулом мириса.