Moстар: Унесков самит изродио декларацију

Шефови и представници држава Југоисточне Европе, на 10. УНЕСКО-овом самиту у Мостару, једногласно су усвојили Декларацију о теми "Вјерско и културо-историјско насљеђе као основа интензивније сарадње међу државама".

На заједничкој конференцији за новинаре након усвајања овог документа, предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић захвалио је свим учесницима, те поздравио усвајање Декларације.

"Са задовољтсвом констатујем велики степен сагласности свих учесника са чињеницом да култура и наслијеђе могу имати велики значај у сарадњи наших земаља. Такође, задовољан сам што су сви учесници изразили жељу за наставком сарадње између наших земаља на пољу културе и културног наслијеђа", рекао је Изетбеговић.

Предсједник Македоније Гјорге Иванов изразио је задовољство чињеницом да су ови састанци, који подстичу дијалог међу земљама, добили на значају, посебно јер су започети на иницијативу бившег предсједника Македоније Бориса Трајковског, 2003. године.

"Ови састанци су помогли у мијењању слике о Балкану, како у економском и политичком, тако и у културном погледу. Помогли су у процесу помирења и стабилизације у цијелом региону. Јасно је да земље региона имају исте циљеве, а то су еуроатлантске интеграције. Поновићу оно што сам рекао и прије, а то је да је мир у Европи неодржив без мира на Балкану", казао је Иванов.

Македонски предсједник је истакао да су односи међу земљама региона били „затегнути“ због протеклих историјских догађаја, те да се само кроз дијалог могу превазићи предрасуде.

Предсједник Албаније Бамир Топи захвалио се Изетбеговићу на срдачној добродошлици и оцијенио Самит веома плодоносним.
"Ствари које су се догодиле у нашем региону посљедњих година су незамисливе. Али, успјели смо поново изградити политички дијалог и наше односе и поносни смо на то. И данашњи састанак је био посвећен побољшању и унапређењу дијалога, а у темељима такве филозофије, лежи толеранција", рекао је Топи. Он је поновио како сви у региону требају бити дио разговора у духу толеранције о обнављању споменика.

Министар културе Републике Србије Предраг Марковић, захвалио је на толеранцији и ономе што је научено о прошлости у протеклих десет година одржавања Самита. Он се посебно захвалио предсједнику Албаније, који је казао принципијелни став своје земље да сви треба заједнички да брину о културном наслијеђу на територијама својих држава.

"Из прошлости морамо да учимо. Поновићу ријечи из свог пленарног обраћања – ако се нешто обнавља и успоставља, треба да иде корак по корак, не смије се трчати и марширати преко мостова. Када су у питању регионални скупови, Београд и Приштина су, под покровитељством ЕУ-а, постигли договор и он ће сада полако улазити у праксу. Али, како је и овај Самит под покровитељством УНЕСЦО-а, свакако ћемо поштовати сва начела која се тичу УНЕСЦО-а и УН-а", рекао је Марковић.

Он је поновио начелно опредјељење Србије, а то је жеља да се сачува сваки споменик културе и свако наслијеђе, било да је то српско наслијеђе на Косову, које је већ проглашено свјетском баштином, или неко друго, без обзира да ли је страдало прије 100 или прије осам година.

ДИПЛОМАТСКИ ОБРАЧУН СРБИЈЕ И АЛБАНИЈЕ

Десети Унесков самит држава југоисточне Европе у Мостару завршен је "дипломатским обрачуном" Србије и Албаније о начину учешћа представника самопроглашеног Косова и Метохије на оваквим скуповима, јавио је дописник Срне.
Предсједник Албаније Бамир Топи у обраћању медијима оцијенио је да су на самиту требали бити и представници самопроглашеног Косова, на шта је реаговао министар културе Србије Предраг Марковић, који је истакао да су Београд и Приштина под покровитељством ЕУ постигли договор о начину учешћа на регионалним скуповима, што се мора поштовати.

"Неразумљиво је да Косово још није присутно на оваквим скуповима. Желио би истаћи значај политике комуникација и скупова на којима се говори о културном насљеђу и у које би требало укључити и Косово", сматра Топи.