Морска фауна преполовљена за само 42 године
Морска фауна је готово преполовљена за само 42 године, што повећава ризик од еколошке и економске катастрофе без преседана – упозоравају стручњаци. Једна од најдетаљнијих студија морске фауне открива алармантан пад у броју животиња у периоду између 1970. и 2012. године, који износи, укупно, скоро 50 одсто?! Свјетска фондација за природу истражила је 10.000 различитих […]
Морска фауна је готово преполовљена за само 42 године, што повећава ризик од еколошке и економске катастрофе без преседана – упозоравају стручњаци.
Једна од најдетаљнијих студија морске фауне открива алармантан пад у броју животиња у периоду између 1970. и 2012. године, који износи, укупно, скоро 50 одсто?!
Свјетска фондација за природу истражила је 10.000 различитих морских популација из готово 3.000 врста, укључујући сисаре, птице, рибе и рептиле.
Врсте риба које људи конзумирају, попут туне и скуше, прошле су горе од осталих, са падом броја од 75 одсто!
За мање од једне људске генерације, свједоци смо драматичних губитака у океанској фауни — она се преполовила, а животна станишта су деградирана и уништена, упозорава Свјетска фондације за природу.
Све ове трендове покрећу погрешни поступци људи – од прекомјерног риболова и црпљења ресурса, преко загађења обала, до емисија гаса и ефекта “стаклене баште”, који узрокују повећану киселост океана и отопљавање.
Уништавање морских станишта која су извор хране и служе као мрестилишта, попут пољана морске траве и мочвара мангрова, допринијело је катастрофи.
Такође, раст нивоа угљен-диоксида, узрокован глобалним отопљавањем, повећао је ниво киселости океана, што је нанијело штету овим стаништима и врстама које су их насељавале.
Превелика експлоатација рибарства, деградирање обалних станишта и глобално отопљавање изазивају еколошке и економске катастрофе – наводено је у студији.
Ако киселост океана настави да се погоршава као резултат глобалног отопљавања, многи кораљни гребени ишчезнуће до средине вијека, што ће представљати велики ризик за врсте које их насељавају.
Ризици нису ограничени само на морску фауну већ ће се, највероватније, проширити и на економију и на људску популацију која се њоме храни.
Прекомјерни риболов, уништавање морских станишта и климатске промјене имају кобне посљедице по људску популацију, а најбрже и највише ће страдати најсиромашније заједнице које се ослањају на море – упозорава Свјетска фондација за природу.
Ево још једне непобитне чињенице,видите да није екологија -(здрава животна средина) борба зелених за спас ПРИРОДНИХ РЕСУРСА небитна, као што то минимизирају наши медији по налогу политике,напротив.
Видите податке, кад ја пишем овдје да радикално треба уложити у инфраструктуру за развој пољопривреде, у производњу и прераду хране,скоро да нема коментара.
Пријети катастрофа у свијету епских размјера због недостатка хране и воде,биће око тога великих ратова.
Све је код нас под контролом,претпрошле године незапамћене суше,прошле године незапамћене поплаве, јуче 39,6 степени у Бањој луци, све изгоре скоро три мјесеца ове године.
Интелигенција и паметни људи ћуте, не слушамо апеле зелених, ни вриједне сељаке произвођаче, сељаке којих је мање за 2/3 у задњих пет година због лоше политике према пољопривреди.
Како се неће бунити кад имамо природне услове, али свјесно уништавамо производњу хране због увозних лобија.
Овдје умјесто производње органске хране за све становнике и извоз, цвјетају страни тржни центри са увозном галофак храном.
Доказ да сам у праву је да је ресорно министарство пољопривреде и ова влада предложила стратегију развоја пољопривреде на са улагањем истим као задњих година, односно не више од 300 милиона марака за сљедеће четири године.
Да је то самоубиство доказ је да је таква политика довела до гашења 2%3 произвођача задње четири године.
ЗОРА има реалан програм за улагање 500 милиона на годишњем нивоу(300 буџет владе, 200 са буџета општина), то све без повољних кредита за пољопривреду које можемо добити по споразуму о стабилизацији и придруживању, те непровратних средстава за област пољопривреде из фондова ЕУ, УН-а и других фондова у свијету, фондова који се баве помоћи за побољшање пољопривредне производње.
Хоће ли људи икад ико нешто конкретно рећи о било којој производњи,то усвојити и реализовати?
Плаче ова држава за стручном владом националног спаса и програмом ЗОРЕ.
Da li nam dotični ribar može nešto više reći o morskoj flori jer je faunu već dovoljno opserviro.Da li bi mogao da nam kaže nešto više o trenutnom morskom ekosistemu i toj avangardi novoga doba .
Gospodine ribar da vas čujemo.
VI ste nam jedina nada,sigurno da imate za nas neki plan kao Noje ,samo vam fali neki brodić jer ste svakako neki ribar .
Dakle ribračiću da vas čujemo.Dajte nešto konkrento osim što nešto stalno pametujete i sebe predstavljate kao novog mesiju našeg ekosistema.Da vi slučajno niste onaj koji će sa zelenilom da sudi čistima i prljavima i vašem smradu neće biti kraja