Мононуклеоза – болест пољупца

Од инфективне мононуклеозе најчешће обољевају млади између 15 и 30 година и то махом љети. Тешко се препознаје, јер су симптоми слични неким другим болестима. О њој се мало зна, па су родитељи обољелих веома забринути, а лијечи се мировањем.

Мононуклеоза, коју изазива Епштајн Баров вирус, у већини случајева пролази спонтано, без терапије и не оставља никакве компликације, каже вирусолошкиња Вера Патић.

Болест се преноси капљичним путем, углавном преко пљувачке, па је због тога зову "болест пољупца". Период инкубације (вријеме од инфекције до појаве симптома) траје између 4 и 6 седмица. Почиње изразитом малаксалошћу и замарањем, губитком апетита и главобољом.

Мононуклеоза, иначе, спада у болести с ниском стопом преношења, због чега се не јавља у облику епидемије. Тешко се дијагностикује, јер је клиничка слика инфективне мононуклеозе веома слична тегобама које прате запаљење грла, узроковано бактеријама.

"Има, међутим и неких типичних симптома", објашњава докторица Вера Патић. То су веома болне и увећане лимфне жлијезде на врату, које се групишу у такозване пакете. Јављају се, затим, тачкасто крварење на непцима и бјеличасте наслаге на крајницима у виду скраме, а јетра и слезина су знатно увећане.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и лабораторијских анализа, а болест не захтјева посебно лијечење. Довољно је да пацијент мирује и избјегава физичку активност.

Међутим, уколико се јави стрептококна инфекција грла, што се дешава сваком трећем пацијенту са инфективном мононуклеозом, неопходно је да љекар препише лијечење антибиотицима на бази пеницилина.

Наравно, ради спречавања ширења заразе, обољелима се савјетује да се не љубе са другим особама док траје терапија и наредних још неколико седмица.