Moдерни људи су старији него што јесу

Холандски истраживачи открили су да је модерни човјек "за 15 година старији од свог правог узраста" – већ у младости људи пате од повећаног крвног притиска, гојазности и дијабетеса. Гојазност код дјевојака двоструко је чешћа него код њихових вршњакиња прије десет година. Здрав начин живота, правилна исхрана, одсутност штетних навика – то су главне препоруке […]

понедељак, април 15, 2013 / 09:31

Холандски истраживачи открили су да је модерни човјек "за 15 година старији од свог правог узраста" – већ у младости људи пате од повећаног крвног притиска, гојазности и дијабетеса.

Гојазност код дјевојака двоструко је чешћа него код њихових вршњакиња прије десет година.
Здрав начин живота, правилна исхрана, одсутност штетних навика – то су главне препоруке за човјека који жели да изгледа младалачки.

Међутим, постоје људи који нису себи ништа ускраћивали, а при томе су у 70. години изгледали здравији од својих 40-годишњих пријатеља.

Зашто неки срећници у 40. години изгледају као да имају мање од 30, док други у 35. години изгледају као да имају 50?

То су покушали да сазнају научници из Холандског националног института друштвеног здравља и човјекове средине. Они су проучавали здравствено стање 6.000 људи од 20 до 50 година.

Многи научници тврде да је слика старења у свијету у посљедње вријеме – "млађа". Узрок је у продужењу људског вијека.

У Енглеској, у Европи и свуда у свијету у току је вишегодишњи раст трајности људског вијека – људи су здравији, што одговара биолошком узрасту, који одражава општу виталност, општи интегрални ниво здравља.

Прије двије године сазнало се да је трајност људског вијека у Русији повећана за годину и по дана, те просјечно износи нешто више од 70 година, што се може упоредити са европским показатељима.

При томе, морталитет је смањен за више од пет одсто, што је у рекорд у току посљедњих 19 година.

Ко жели да изгледа млађи од података са личне карте мора да узима у обзир такозвани индекс дуговјечности – наводе стручњаци.

На првом мјесту је ограничење калоричности исхране. То ограничење за 30 одсто смањује дијабетес скоро за 90 одсто и ризика обољења од рака за 50 одсто, те повећава квалитет живота за 15 од 20 одсто.

На другом мјесту је примјена различитих антиоксиданата, а на трећем примјена пептидних геропротектора. Односно, пептиди регулишу активност гена, а гени контролишу синтезу бјеланчевине.

Поштивањем правила здравог начина живота и примјеном специјалних пептидних лијекова под контролом љекара човјек је способан да повећа трајност свог живота за 40 одсто!

Као важан фактор дуговјечности научници издавајају – животни џиљ.

Човјек који има животни циљ способан је да одгоди период старења све док га не оствари. Фактички, за организам то је програм акција за одређени рок – преносе медији.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор