Мистерија пада југословенског ДЦ-9

Више околности које су се поклопиле тог црног 26. јануара 1972. године, условиле су да пад Јат-овог авиона ДЦ-9 над Чехословачком остане једна од највећих мистерија Титове Југославије. Лидери земаља Варшавског пакта, летјели су кроз ваздушни простор ЧССР-а у својим млазњацима, враћајући се кући послије тек завршеног самита чланица источноевропског лагера, одржаног у Прагу. Међу […]

четвртак, јануар 26, 2012 / 19:19

Више околности које су се поклопиле тог црног 26. јануара 1972. године, условиле су да пад Јат-овог авиона ДЦ-9 над Чехословачком остане једна од највећих мистерија Титове Југославије.

Лидери земаља Варшавског пакта, летјели су кроз ваздушни простор ЧССР-а у својим млазњацима, враћајући се кући послије тек завршеног самита чланица источноевропског лагера, одржаног у Прагу. Међу њима је био и тадашњи вођа Совјетског Савеза Леонид Брежњев.

Тајанствена особа унијела је у ЈАТ-ов авион ДЦ-9 бомбу темпирану да експлодира на његовом лету из Копенхагена за Загреб. И, управо тог дана, свијет је обишла невјероватна вијест. Да се на сњежном терену код мјеста Српска Каменица, који се у сумрак претворио у слике пакла, чују јауци једине преживјеле, двадесетдвогодишње београдске стјуардесе Весне Вуловић. Никада прије и никада касније, ниједна особа није преживјела пад са висине од 11.000 метара.

Шта се, међутим, заиста догодило у Јат-овом авиону и на небу Чехословачке? Да ли га је разнијела бомба у дијелу за пртљаг, или га је срушила противавионска ракета чехословачке ПВО?

Тачно послије четири деценије, тадашњи начелник југословенске контроле летења и дугогодишњи експерт за авионске несреће Златко Вереш, открива зашто је овај случај остао донекле под велом тајне.

– Различите теорије су испредане, јер руководство СФРЈ никада није жељело да објави име човјека који је унио бомбу у авион, иако је непобитно утврђено да је ријеч о припаднику хрватске екстремне емиграције – каже Вереш, појашњавајући да су и државна комисија Чехословачке и југословенски независни тим, који су истраживали мјесто несреће и узроке пада, дошли до јединственог закључка. До пада авиона дошло је усред експлозије кофера који се налазио прислоњен уз преградни зид првог пртљажника. Пошто се удес догодио на терену Чехословачке, СФРЈ није могла да формира своју комисију. Међутим, Југославија је послала акредитованог представника са савјетницима – напомиње Вереш.

Теорију о међународној завјери, према којој је ракета ПВО Чехословачке оборила Јат-ов авион, он побија анализом стања на терену послије несреће, позивајући се на извјештаје чехословачких и југословенских експерата.

– Кад ракета погоди авион који лети на висини од 11.000 метара, брзином између 800 и 900 километара на сат, долази до комплетног распада ваздухоплова и након удеса треба тражити дијелове авиона и тијела на простору од најмање 25 квадратних километара. Међутим, овај авион почео је да се распада тек на висини од 900 до 1000 метара и комплетни растур авиона на терену је био на укупно 1,5 квадратних километара – прича некадашњи први човјек контроле летења СФРЈ, који је, послије одласка тима експерата и сам провео неколико дана у Чехословачкој.

Тамошњи ваздухопловни стручњаци су установили да су послије експлозије кофера који је био прислоњен уз преградни зид првог пртљажника, уништене команде за управљање ваздухопловом које се налазе управо испод пода пртљажника.

– Тог момента, на висини од 11.000 метара, авион је постао неуправљив. Посада је била немоћна. Тумбала се заједно са авионом. То се видјело по крвавим отисцима дланова на крову пилотске кабине – напомиње Вереш. Он је имао увид у копију извјештаја државне чехословачке комисије за испитивање несреће, непосредно прије него што је тај извештај представљен тадашњем Савезном извршном вијећу, односно, федералној југословенској влади.

– Југословенски акредитовани представник није послао никакве примједбе на чехословачки извјештај. Иначе би, да је било размимоилажења у закључцима, поднио анекс – истиче Вереш, који је такође имао увид и у извјештај нашег истражитеља у Чехословачкој.

На питање, гдје би сада могли да се налазе оригинални записник чехословачке државне комисије, његова копија прослијеђена југословенском руководству и оригинални извјештај југословенског акредитованог представника, Вереш одговара да би требало да се налазе у државном архиву Чешке и државном архиву Србије.

Да ли је коначно дошло вријеме да се стручне анализе, фотографије и извјештаји вјештака коначно објаве? Златко Вереш каже да се озбиљно посвађао са екипом „Дисцоверyја” која је правила емисију о тајни пада Јат-овог авиона, јер су они тврдили да је узрок пада била „непажња чехословачких ракеташа”.

– Према тој верзији, они су срушили авион, а потом отишли на пиво – каже Вереш.

Међутим, саговорник Политике, који посљедњих деценија слови као један од највећих експерата за истраживање авионских несрећа, тврди да је Југословенска обавјештајна служба сазнала име човјека који је унио бомбу у авион.

Одавно заборављена, некадашња национална хероина Весна Вуловић, на дан тужног јубилеја, плаче док се сјећа како је постала свјетско чудо које су опсједали новинари, како јој је Паул МцЦартнеy додијелио Гинисову награду за бизарни рекорд. Она је једина особа која је преживјела пад са 10 километара без падобрана. Летјела је још много пута, али никада као стјуардеса. Тога дана, на сњежним падинама у околини Српске Каменице, заувијек је остало 28 путника и чланова посаде.

Пртљаг се уносио као у аутобус

„Наш авион долетио је из Стокхолма, у Копенхагену је била смјена. Ми смо преузели авион са бомбом, враћајући се у домовину. У то вријеме, није било никаквих ригорозних контрола пртљага, он се уносио у авион као у аутобус. Тек послије ове несреће, уведена су нова правила” сјећа се Весна Вуловић.

Према њеном свједочењу, високи официр тадашњих југословенских безбједносних служби је обавијестио да је бомбу унио припадник хрватске екстремне емиграције. „Њихови сљедбеници су у Малмеу славили обарање авиона”, каже она за “Политику”.



Оставите одговор