Мираш опањкава Амфилохија, путем медија Милове државе

Митрополит црногорско-приморски, Амфилохије, понаша се као неко ко је у мисији међу неуким народом, желећи да остави утисак да вјерује у оно што говори, а уствари ради само оно што је штетно за Црну Гору, саопштио је митрополит (неканонске) Црногорске православне цркве (ЦПЦ), Михаило.

Мираш Дедеић је распоп Српске православне цркве, који је у новооснованој вјерској организацији нашао ухљебљење. Како служи искључиво политичком циљу, канонски непризната Црногорска православна црква и дјелује у том правцу, па су редовни овакви медијски излети, у којима се напада Амфилохије, на шта РТЦГ никад не декларише ЦПЦ као неканонску инстититуцију:

Називајући митрополита Амфилохија "врховним катунским попом" који је, како оцјењује Михаило, умислио да полаже "право да интерпретира нашу прошлост усаглашену с његовим политичким намјерама, које у питању наше земље нијесу добронамјерне", митрополит ЦПЦ подсјећа да ће крајем септембра бити освештана саборна црква посвећена Светом Владимиру.

"Иако се прије неколике године, у поплављеним темељима те цркве, удавило двоје дјеце, због чега се на тим крвавим темељима не би смио градити храм божји. Упркос свему они су га саградили, и у њему ће да призивају духа светога. Иначе, Свети Владимир је у црквеним календарима за 1977. и 1997, годину уписан црним словима као и сваки други хришћански светац, за разлику од Светога Саве који је означен црвеним словимам, као светитељ изузетне светости. Док је Свети Василије Острошки у том календару уписан, такође црним словима, и то као други светац послије извјесних светих мученика. Тек, када је Црногорска Црква црвеним словима уписала ову двојицу изузетних црногорских светитеља у свом првом календару 1998. године, Београдска патријаршија их је наредне 1999. године означила, такође црвеним словима", саопштио је Михаило.

Тако та патријаршија, чији је, наводи Михаило, "катунски надпоп представник великосрпске хегемоније, који у свакој Црној Гори која није великосрпска, види пропаст и несрећу, донедавно доживљавала ову двојицу црногорских светаца".

"О увредама здравога разума које свакодневно сије да не говоримо. Саблажњава научну и културну јавност тврдњама о кључевима од Дечана и Скадра који су се нашли под ногама Светога Петра цетињскога, или о љековитим папучама Светога Спиридона, које су донешене у Црну Гору. Тај надпоп се понаша као неко ко је у мисији међу неуким народом, желећи да остави утисак да вјерује у то што говори, а уствари ради само оно што је штетно за Црну Гору. Док се Србија понаша као сила која га надахњује да руши наш уставни поредак. Ревизионистичке тежње српске врхушке у питању ове земље су пословичне и заклоњене су бригом за своје сународнике, у чему посредује цетињска филијала београдске патријаршије и њен поглавар лично. Али постоји битна разлика између томоса којим машу београдски попови и божје благодати која се, очито не излива на ту цркву. Зато Амфилохије није епископ, нити је цетињска филијала Београдске патријаршије хришћанска црква", истакао је Михаило.