Министарство: Нико није имао примједби, а сада се буне

У Министарству просвјете и културе Републике Српске истакли су да су сви заинтересовани грађани имали прилику да изнесу примједбе на Приједлог стратегије развоја образовања Републике Српске за период од 2016. до 2021. године и да дају своје приједлоге.

Поводом иступа у јавности појединих представника приватних високошколских установа да нису имали прилику да учествују у изради Приједлога стратегије развоја образовања, у Министарству су рекли да је Нацрт стратегије био објављен на порталу Владе Републике Српске – страници Министарста просвјете и културе, те су представници свих високошколских установа, као и сва заинтересована јавност, могли предлагачу доставити своје примједбе.

Реагујући на низ примједби на Приједлог стратегије развоја образовања Републике Српске за период од 2016. до 2021. године у дијелу који се односи на високо образовање, из ресорног министратва су нагласили да нису добили никакве примједбе од приватних високошколских установа, нити од Ректорске конференције Републике Српске.

“С обзиром да је `Стратегија развоја образовања Републике Српске од 2016. до 2021.` комплексан документ који обухвата све нивое образовања, од предшколског до високог образовања, министар просвјете и културе формирао је радну групу која је бројала 19 чланова, плус стручног консултанта”, навели су из Министарства.

Према њиховим наводима, приликом именовања радне групе водило се рачуна да у њој буду заступљени представници предшколских установа, установа основног, средњег и високог образовања, Синдиката образовања, науке и културе и Привредне коморе Републике Српске, па је због ефикасности рада радне групе било немогуће укључити сва тијела, односно институције које постоје у основном, односно средњем или високом образовању.

Они додају да је Радна група која је радила Стратегију образовања Републике Српске, на основу анализе стања у области високог образовања, предложила да се на приватним високошколским установама, у тренутној фази развоја високог образовања, не могу изводити студијски програми из области медицинских, правних и педагошких наука.

“Ријеч је о занимањима која се у Републици углавном запошљавају у јавном сектору, односно ријеч је о дјелатностима која су од посебног интереса за Републику”, наводе у Министарству.

У овом министарству додају да је у Нацрту стратегије била остављена могућност да се само изузетно на приватним високошколским установама образују ова занимања, али је примједба народних посланика била да је немогуће одредити ко ће цијенити појам “само изузетно”, нити на основу којих критеријума, те да је приликом припреме Приједлога стратегије прихваћена примједба народних посланика.

Из ресорног министарства истичу да, према подацима Завода за запошљавање Републике Српске, тренутно 1.598 дипломираних правника чека на посао, 291 васпитач, 764 професора разредне наставе и 679 здравстених радника, а да ће према подацима Министарства и узимајући у обзир број студената завршних година на овим студијским програмима, овај број лица у наредној години бити двоструко већи.

“Овакво нормирање у Стратегији значи да ће сва она лица која су започела студије на овим студијским програмима на приватним високошколским установама моћи и завршити, али да те високошколске установе неће моћи уписивати нове генерације студената за период за који се односи Стратегија, нити ће моћи добијати дозволе за нове студијске програме из ових области”, истичу из ресорног министарства.

Они додају да је неопходно да ова одредба буде нормирана и Законом о високом образовању како би постојао правни основ за њену реализацију, а да се новом стратегијом образовања не доводе у питање компетенције које су лица стекла на студијским програмима из области правних, медицинских и педагошких наука и оних који тренутно студирају неке од ових студијских програма.