Министар Станић: А пољопривредници сад да плате здравствено
Пољопривредници у Републици Српској убудуће ће морати да измире своје обавеза према здравственом осигурању да би добили одређене премије из буџета, рекао је данас министар здравља и социјалне заштите Српске Слободан Станић. Према његовима ријечима, то ће обезбиједити одређени дио средстава здравству Српске, јер је до сада у овој области било минимално уплата. "Највећа ињекција […]
Пољопривредници у Републици Српској убудуће ће морати да измире своје обавеза према здравственом осигурању да би добили одређене премије из буџета, рекао је данас министар здравља и социјалне заштите Српске Слободан Станић.
Према његовима ријечима, то ће обезбиједити одређени дио средстава здравству Српске, јер је до сада у овој области било минимално уплата.
"Највећа ињекција здравству било би повећање акциза за цигарете и алкохол. Упутили смо иницијативу Савјету министара БиХ, а повећање акциза у потпуности би у идућој години ријешило финансирање здравствених установа у Републици Српској", нагласио је Станић.
Он је подсјетио да је у прошлој години у БиХ легално продато 413 милиона паклица цигарета, што је нанијело велику штету здравственом систему лијечењем обољелих од малигних болести, као и обољења срца и крвних судова.
Станић је за сриједу, 7. августа, најавио састанак са руководством Фонда здравственог осигурања Републике Српске, на којем ће бити ријечи о значајним уштедама оствареним у здравству.
Босна и Херцеговина је последња оаза глупости.
Ево један примјер из Брчко дистрикта БиХ.
Од Бихаћа до Дрине и од Саве до Неума свако ко оде у продавницу плаћа ПДВ и од тога нешто око 3,5 % припада Брчко дистрикту БиХ по налогу странаца.
У Брчком је могуће добити 6000 КМ подстицаја а да не платиш држави једну марку за порезе и доприносе.
Ако је подстицај 250 КМ по хектару просјечно,значи да за 6000 мораш обрађивати 24 хектара.
За обраду једног хектара потребно је више од 1000КМ пута 24 плус профит испаде да би сваки прималац 6000КМ подстицаја осим пореза и доприноса морао бити и ПДВ обвезник јер му обрт прелази 50000КМ.
Брчко разбацује паре добијене без уложеног труда.
Докле???
Apsolutno se slazem s Ministrom.
Nije posteno niti pravedno da neko ko dobija nekoliko hiljada ili desetina hiljada maraka podsticaja od drzave ima besplatnu zdravstvenu zastitu jer se vodi kao nezaposleno lice.
Ova ce mjera izazvati buru negodovanja, pogotovo kod poljoprivrednika, ali kad se uzme, ipak je stvar principa da oni koji mogu izdvajati sredstva za zdravstveno osiguranje, to rade.
Mora se ici ka sistemu i da su ljudi motivisani da zive zdravijim zivotom, tj. da placaju skuplje cigarete, a pare odatle izdvajati za zdravstvo. Kako su skuplje cigarete, sve manje ljudi pusi, znam kod sebe na poslu, svako malo neko prestaje, i sve vise oni koji ne puse negoduju zbog dima.
Isto kad je alkohol u pitanju. Kod nas je cuga najjeftinija, napiti se moze kad god hoces, a sta sve alkohol izaziva, i kad se pogledaju analize koliko ljudi su alkosi, a kakve bolesti to izaziva: jetra, krvni pritisak, itd…
Nacin ishrane kod nas je katastrofalan, samo masno, peceno i przeno, to se mozda ne moze oporezovati (ne mozes izvuci pare od rostiljnica), ali ako imas veci holesterol ili masnoce, daj se malo potrudi da to smanjis, inace ces placati lijekove skuplje nego do sada.
Dosta ovih mjera ce biti nepopularno s obzirom na nase navike i ustaljenu praksu, ali treba to izgurati!
Објективно треба имати у виду да је и порастао број обољелих од болести чије лијечење доста кошта, што проузрокује веће трошкове ФЗО које треба намирити. Нпр.
– број пацијената на дијализи 2005.год: 920, 2012.год: 1406,
– број случајева упућених на радиотерапију 2006.год: 543, 2012.год: 1338,
– корисници цитостатика 2006.год: 2185, 2012.год: 7188,
– корисници инцулина 2005.год: 9261, 2012.год. 14981.
А ево мало и здравствени систем и здравствено осигурање – упоредни подаци
– Са око 200 евра по глави становника, Република Српска има најниже просјечно издвајање за здравство у региону. Примјера ради, просјечно издвајање за здравство у Словенији је седам пута веће него код нас, у Хрватској четири пута, а Сарајевски Кантон с 400 евра по становнику има дупло веће издвајање него ми.
– Стопа доприноса за здравствено осигурање у РС је, такође најнижа у региону, с тим да је код пензионера та разлика највише изражена јер је у другим земљама ова стопа иста као и код запослених, а код нас износи свега 1 %. Поред тога, послодавци у РС имају најкраћи период када су они обавезни да надокнађују плату радницима на боловању и он износи 30 дана, а у већини других земаља је то 40 дана.
– Иако је према издвајању за здравство РС на посљедњем мјесту, према резултатима се може поредити са земљама које издвајају знатно више новца. Примјера ради, у прошлогидишњем извјештају Свјетске банке «БиХ – изазови и препоруке за реформе», констатовано је да здравствено осигурање у ФБиХ троши двоструко више него у Републици Српској, а да су здравствени исходи упоредиви из чега је могуће закључити да је здравствени систем у РС знатно ефикаснији.
– У споменутом извјештају Свјетска банка, између осталог, наводи да је цијена лијекова у РС нижа него у ФБиХ, у појединим примјерима и преко 50 %, а заслуге за то се приписују моделу референтне цијене лијека, знантно већој транспарентности, а нарочито централизованом начину набавке лијекова, што препоручују да буде урађено и у Федерацији БиХ. Нпр, од лијекова који су у употреби и у РС и у Србији, 24% лијекова је скупље у Србији, упркос чињеници да је у Србији ПДВ на лијекове 8%, нижи него код нас 17%.
– Све земље у региону су суочене с проблемом дугог чекања на поједине здравствене услуге, а у РС готово да немамо тај проблем. С изузетком неколико дијагностичких процедура, нпр. ултразвук срца и неке процедуре у области нуклеарне медицине, ми смо постигли да се знатан број услуга у нашем здравственом систему може да добије знантно брже него у другим земљама. Примјера ради, за радио терапију код нас нема листи чекања, преглед магнетном резонансом је могуће обавити у року од 30 дана, на већину специјалистичких прегледа се не чека више од седам дана, док се у другим земљама на ове услуге чека мјесецима. У Словенији, чији Завод за здравствено осигурање има годишњи приход од двије милијарде евра, ако на упутници пише «брзо», то значи да ће пацијент на преглед чекати до три мјесеца, а код би се толико чекање сматрало алармантним.
– Знатно боља доступност здравствене заштите у РС не огледа се само у скраћењу рокова чекања на услугу. За разлику од Федерације БиХ гдје је већину здравствених услуга могуће добити само у границама кантона, или у Србији у границама које покрива филијала фонда здравственог осигурања, у Републици Српској имамо потпуну проходност пацијената јер им је омогућен слободан избор доктора на примарном нивоу и слободан избор болнице. Начело једнакости је потпуно примјењено у пракси јер једнака права има свако осигурано лице у РС без обзира у којој општини да живи.
– Ако посматрамо и неке друге индикаторе на основу којих се оцјењује ефикасност здравствених система, такође можемо да уочимо да се наше здравство налази у самом врху. Један од тих индикатора је и стопа смртности дјеце до године дана живота, која у Републици Српској износи 4,3 промила, док је у Хрватској, која само из допунских извора оствари цјелокупан буџет нашег Фонда здравственог осигурања, 4,4 промила, а у Србији чак 6,7 промила.
– У поређењу с већином земаља региона, ми имамо највећи број здравствених услуга чију цијену здравствено осигурање покрива са 100 %. Примјера ради, у Хрватској минимална партиципација осигураних лица износи 20 % од цијене услуге, у Словенији преко 90 % осигураних лица годишње, поред обавезног доприноса, плаћа и додатних 300 евра за разлику цијене здравствене заштите коју не покрива здравствено осигурање итд.
– За разлику од ранијег крајње инфериорног положаја, здравство РС је постало примјер чија искуства преузимају друге земље у региону. Конкретан примјер је Србија која је од ове године преузела наш модел омогућавања издавања лијекова и у приватним апотекама, а планирају да преузму и наш начин плаћања тзв. фармацеутске услуге код издавања лијекова на рецепт. Ту су даље наша искуства с јавно-приватним партнерством у здравству, затим централизација јавних набавки у здравству, што уводе Словенци, као и наш модел организовања консултативно-специјалистичке здравствене заштите за који су заинтересовани у Федерацији БиХ итд.
– Што се тиче финансијске ситуације у здравству, међу земљама у региону нема разлике с обзиром да су сви суочени с већим трошковима у односу на приходе. Завод за здравствено осигурање Словеније, који има далеко највећи приход у региону, 2012. годину је завршио с губитком од око 64 милиона евра, а губитак нашег Фонда је три пута мањи. Неповољне демографске промјене, које карактерише све веће старење становништва, говори у прилог томе да ће нам за здравствену заштиту становништва, нарочито за лијечење хроничних болести у будућности требати све више новаца. С обзиром да је у претходном периоду исцрпљен знатан дио мјера које се односе на рационализацију и подизање ефикасности, наредне активности у вези са стабилизовањем финансијске ситуације у здравству превасходно би требало усмјерити на проналажење додатних извора финансирања, који у развијеним земљама имају тенденцију да чине бар 15 % укупнопг прихода здравственог осигурања.
U pravu si filipvito,
evo šujem da dolaze i stručnjaci iz Norčepinga u Švedskoj da vide genijalne rezultate medicine u RS gdje su u Doboju uspjeli da ove zime uštede na grijanju i povećaju cirkulaciju kod bolesnika. Otkriće da je stepen ohlađenosti radijatora proporcionalan skraćenju boravka u bolnici je zadivila sve evropske stručnjake i planira se prenijeti u praksu i razvijenijih zemalja.
Najvažnije je da pacijent skonta da nije toliko bolestan da mora biti u bolnici i da mu je bolje kod kuće.
Обзиром да је фонд здравства буре без дна, оно што се уплати, а то је врло мало и оно из кредита, а то је врло много, директори и министри пројебу потписујући пренапухане фактуре, а сад још и од сељака хоће 40 еура мјесечно, фиксно, а биједних 0,04 км потицаја на пшеницу да буде на дугу штапу, кад сељак израчуна, сабере и одузме, боље му је да с државом нема никакав аранжман, још кад томе додамо да за сваку ситницу мораш у приватну ординацију…….. Слично је и са фондом ПИО, уплаћујеш по 100 и кусур КМ минимално на мјесечном нивоу, тако 40 година, а добијеш пензију 200 и нешто и стављен си у исти кош с оним којима су разноразне комисије продавале пензије, и тиме на један заједнички лонац (фонд), повећавале број кашика.
Ситуација када предсједник Републике одликује „инвеститора“ који је овој Републици и њеним фондовима остао дужан стотине хиљада КМ додатно би требала охрабрити наше паоре да се додатно натегну и испуне обавезе до краја.