Босна и Херцеговина, земља за рећи ццц…

Још ми у глави одзвања "ццц…" мајке Славице када би у братовој и мојој соби затекла неред, а управо ту слику сам имао пред очима када сам у извјештају "The Economist Intelligence Unit" угледао јулску оцјену ризичности пословања у Босни и Херцеговини. Пет пута сам на глас прочитао ЦЦЦ, пробајте и ви сада да пет […]

уторак, 6 августа, 2013 / 08:27

Још ми у глави одзвања "ццц…" мајке Славице када би у братовој и мојој соби затекла неред, а управо ту слику сам имао пред очима када сам у извјештају "The Economist Intelligence Unit" угледао јулску оцјену ризичности пословања у Босни и Херцеговини.

Пет пута сам на глас прочитао ЦЦЦ, пробајте и ви сада да пет пута кажете „ЦЦЦ“, управо тако звучи када „прочитају“ Босну и Херцеговину страни инвеститори консултујући „EIU“ као један од најреалнијих извора информација о ризичности пословања.

„EIU“ свој извјештај дијели на шест основних ризика:

  1. Sovereign risk (ризик извршења међународних обавеза од стране државе)
  2. Currency risk (валутни ризик)
  3. Banking sector risk (ризик банкарског сектора)
  4. Political risk (политички ризик)
  5. Economic structure risk (ризик привредног система)
  6. Country risk (општи ризик државе)

Од шест ризика само на један смо добили Б, валутни ризик, остали су сви ЦЦЦ. Вјероватно би нам и валутни ризик био за ЦЦЦ да Централна Банка БиХ има реалан утицај на монетарну политику те да није „stand-by“ аранжман ММФ-а појачао девизне резерве у 2012. години са УСД 521 милион.

За оне који и након пет пута изговореног ЦЦЦ одлуче да прочитају коментаре аналитичара на дате оцјене могу видјети да се нигдје не спомиње глобална економска криза, пад индустријске производње у региону и све оно што се нама редовно кроз већ напамет научену причу износи као разлог за стање у којем се налазимо.

За аналитичаре „EIU“ основни проблем за стање у којем се налазимо и разлог за лош „рејтинг“ је криза власти, сукоби политичких партија, споро или готово никакво спровођење реформи и оно што је посебно интересантно појава јавних протеста.

Колико је потребно политичарима ове државе да схвате како су управо они са својим понашањем сметња развоју, умјесто да га подстичу? Агенција за промоцију страних инвестиција БиХ је сама у себи нашла сврху свог постојања. Протестанти који генеришу лош ризик државе узвикујући политичке захтјеве умјесто реалних, егзистенцијалних, нису ти који могу направити критичну масу за промјене и донијети боље сутра.

Како се надати бољем?

Овакве оцјене аналитичара и све што ја овдје износим није ништа ново, и птице на грани то знају, али се мора још једном рећи: у памет се политичари! Лични и интереси политичких партија су надјачали национални интерес (овдје не мислим на циркус у позивању на витални национални интерес) а национални интерес се, по мени, огледа у обезбјеђивању егзистенције становника Републике Српске и БиХ кроз развој привредног система. До сада је власт на свим нивоима привреди нудила „ad-hoq“ рјешења, занемарујући да „ad-hoq“ рјешења дају „ad-hoq“ резултате. Захтјеви привреде су јасни, а то је видљиво и из готово свих анализа међународних аналитичара, умјесто једнократних помоћи и субвенција потребно је тражити дугорочна системска рјешења. Реформе, суштинске, не декларативне.

Реформе да би настале и спровеле се у дјело прво морају да се десе у главама оних најодговорнијих.

У прошлом писању за Фронтал сам повукао паралелу између Владе и предузећа, искрено се надајући како ће ресорни министри као прави менаџери „новог импулса“ једног дана почети, између осталог, да дијеле директоре установа и јавних предузећа из свог ресора на оне који дају и не дају голове. Позивати их на одговорност, смјењивати и на позиције стављати способне (а не само подобне) менаџере спремне да одговоре на изазове којих данас није мало.

Већ сам се са неким смјенама почео надати бољем, али није дуго требало да ми један од њих пољуља наде.

Министар Недељко Чубриловић (ДНС) за Независне Новине 01.08.2013. изјави:

„…ДНС је тражио да конкурс буде поништен јер не подржава да на мјесту директора ове установе буде нестраначки човјек.“

Сваки даљи коментар је сувишан…



0 КОМЕНТАРА

  1. Јао стручњака: „ad-hoq“ је баш диван примјер примјене латинског језика (ја сам до сад мислио да се каже „ad hoc“,али хвала на разјашњењу). 😛
    С обзиром да му је ДНС запослио жену у Градску управу града Бањалука, чудим се да „стручњак“ заговара нестраначки приступ запошљавању.
    Можда тек од сада по принципу „пуј пике не важи“ кад су запослени сви његови и он сам преко стрица Жељка Ковачевића.
    (Да, добро сам рекао, то му је рођени стриц, само су тада рођена браћа узела различита презимена, опет ради неког интереса).
    А јадна ли је тек сада Рафинерија уља Модрича, по пријему овог „доказаног“ стручњака, примите моје саучешће.